Аћим, Ђорђе, Тола и Симка нису само измишљени ликови из Ћосићевог књижевног дела “Корени”, већ стварна породица која је живела у 19. веку. Ово је прича о судбини њихове куће у Трстенику.
Судбину породице Катић, с краја 19. века пратимо недељом на првом програму РТС. Серија по роману “Корени” Добрице Ћосића изазвала је велику пажњу и интересовање за причу из Прерова, имагинарног села крај Мораве, у трстеничком крају. Ликове и места из серије упућени повезују са његовом родном Дреновом и непосредним окружењем.
Пре неколико дана појавила се прича о кући код Јагодине у којој је снимана серија, а сада се појавила још једна кућа са сличностима из приче.
У самом центру Трстеника, у 19. веку живела је породица Катић, о чијем богатству и друштвеном статусу сведочи кућа која је од 1950. године под заштитом државе.
“Два симетрична доксата, који су јединствен пример у архитектури, требало је да покажу богатство и моћ њеног тадашњег власника Стевана Катића”, објашњава историчарка Јелена Вукчевић.
Стеван Катић је био чувени трстенички трговац и учесник на Светоандрејској скупштини. Он је један од људи који су кнеза Милоша Обреновића поставили поново на власт.
Син Петар био је посланик у Народној скупштини, наставио је породични посао и увећао иметак.
О богатству породице Катић свакако сведочи и податак да је с краја 19. века имала централно грејање. Ту је ложиште у коме је слуга Аћимов, Никола, можда ложио ватру и загревао просторије у којима су биле овакве пећи, јавља РТС.
“Постоје свакако сличности, по Добричиној мајчиној линији су ти Катићи које је он узео као своје литерарне јунаке. Ја сам дубоко убеђен да су његови ликови заиста имагинарни и универзални. Нисам сигуран колико ова кућа Катића има директне везе, али свакако има неке везе у некој историјској аналогији”, каже писац Верољуб Вукашиновић.
Тола, Ђорђе, Симка – главни јунаци саге о Катићима можда су се само другачије звали у стварном животу.
“Повезујем и ликове и главне личности и споредне личности у том роману, то су све наши сељаци и наши људи овде који су били део живота мог стрица Добрице”, каже Аца Ћосић.
Некако у исто време, роман објављен давне 1954. и кућа у којој су се доносиле важне политичке и животне одлуке, постали су актуелни.
Књижевно дело екранизацијом, а вредно архитектонско здање променом власника.
“Намера је да се прво изради пројектна документација за рестаурацију и да се уђе у пројекат рестаурације саме куће како би се сачували и културно и грађевинско наслеђе које нам је остављено”, истиче Немања Раденковић, власник куће Катића.
Идеја је да се само здање уступи Општини Трстеник и адаптира у Музеј чиме би, као и само дело, сачувало непролазну вредност.
(РТС/Фото: Принтскрин РТС)
