Наша земља је богата великим бројем старих аутохтоних сорти воћа које су се гајиле или се гаје на нашем подручју од прадавних времена. Међу крушкама, поред старе Лубеничарке одн. Бостанке, наш народ највише је садио стару добру Караманку.
Караманка је посебна сорта крушке, веома старог порекла. У Србију је стигла из Мале Азије, из града Карамана по ком су је и “крстили” у нашем народу. А ушла је и у народну песму и на поштанску марку.
Дрво Караманке средње је бујно и може расти у висину и до 12 m. Плод сазрева у другој половини августа, крупан је и тежак од 150 до 200 грама; жуто-браон је боје, сочан, ароматичан, слатко-накиселог укуса, у сушним годинама има опор укус. Када се млада Караманка засади врло рано почиње да рађа и прородева редовно.
Још један разлог због чега је Караманка толико распрострањена је чињеница да је готово имуна на болести, мразеве, сушу, топлотне ударе и врућ ветар. Не захтева посебна третирања и погодна је за органску производњу. Тек на температури од -25,5 °С измрзавају цветни пупољци.
Једино што је слабија страна Караманке је опрашивање, полен јој је лош, опрашивачи непознати. Калеми се са дивљом крушком и дуњом БА-29.
Идеална је за садњу у дворишту јер ће правити леп хлад, а деца ће безбедно моћи да се пењу по њеној крошњи и беру плодове без страха од пестицида.
Опанак
