Зимски Крстовдан је у Српској православној цркви и народу познат као дан крштења првих хришћана.
Крстовдан се слави увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике. Ово је први дан после Божића када се строго пости, јер је до овог дана важило разрешење због великих празника.
У календару СПЦ није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног Крста, на којем је на Голготи разапет Христос.
Зимски Крстовдан се празнује и у знак сећања на велике мученике и страдалнике Светог Теона и Светог Теопемта.
Понудивши им живот зарад одрицања хришћанске вере, цар Диоклецијан је покушао да Теопемта и Теона на тај начин уцени. Међутим, Теопамт – бискуп никодимијски, на ту претњу је одговорио: Стоји написано: не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити. Ти, царе, имаш власт над мојим телом, чини са њим што ти је драго. Због оваквог одговора, Теопемета су посекли мачем, а Теона су живог затрпали, 298. године.
Према предању, први који су примили хришћанску веру и прве поуке нове вере помињу се као катихумени или – оглашени, док је у српској цркви и народу дан крштења првих хришћана познат као – Зимски Крстовдан.
На Крстовдан, када се слави преко недеље, у храмовима се служе царски часови, служи се литургија светог Јована Златоустог, уз освећење воде, који прати празнично богослужење – преподне. Послеподне служи се литургија Светог Василија Великог.
Након литургије врши се велико освећење водице у храмовима, а сутрадан, на Богојављање, вода се освећује на рекама или неким другим отвореним местима.
При свештању водице, моли се да вода буде за исцељење, духовно и телесно прочишћење, избављач од грехова и да освећује срце и ум. После свештања, водица се дели народу за спасење и здравље.
