Zbog karakterističnog slatkastog mirisa, koji podseća na smirnu (vrsta smole koju su mudraci darovalio Hristu na rođenju), Francuzi krasuljicu tradicionalno koriste na Veliki četvrtak uoči Vaskrsa i tada je stavljaju u supu. Inače, obilato je upotrebljavaju i za omlet, salate, supe i čorbe, jela od pirinča, živine i plodova mora, njom posipaju sveži sir.U kuvana jela se stavlja na kraju, jer u termičkoj obradi gubi dragocene sastojke. Tradicionalno se koristi i za salatu od krompira sa vlašcem. Zbog specifičnog ukusa i mirisa, stavlja se i u žvakaće gume, a mladi listovi u sirće za začinjavanje salate. I na latincko i na grčkom je poznata kao “mirisno lišće”.Njena lekovita svojstva su pomalo zaboravljena, iako lišće i seme sadrže veće količine eteričnog ulja i sastojak glikozid aplin. Listovi su bogati vitaminom C, jodom i mineralnim solima. Kod nas se krasuljica koristi kao diuretik, podstiče mokrenje i znojenja, a listovi se stavljaju na mesto uboda insekata jer čiste rane.
Sveže isceđen sok pomaže kod početnog oblika tuberkuloze pluća, ženskih bolesti, kao i za čišćenje krvi, kod ekcema, apscesa i čvorova koji su posledica gihta. U vidu toplih obloga preporučuje se kod reume i artritisa, kada se stavlja na bolne zglobove.Čaj od sveže ili osušene biljke i od semena, jača želudac jer sprečava nadimanje, ublažava grčeve, podstiče lučenje želudačnih sokova, pa time i varenje. Takođe, povoljno utiče na rad jetre, poboljšava cirkulaciju i čisti krv, a snižava i visoki krvni pritisak.
Čaj je veoma dobar i kao tonik za masnu kožu i za ispiranje očiju kod konjuktivitisa ili upale kapaka. Sprema se tako što se jedna kašičica biljke potopi u 2,5 dl vode, ostavi nekoliko minuta da odstoji i polako ispija u gutljajima, nezaslađen. Da bi se postigao željeni efekat, dnevno se pije 1 do 2 šolje, dok se ne oseti poboljšanje.
OKREPLJUJUĆI NAPITAK