Crnogorski kralj Nikola I Petrović i srpski prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević neposredno pred samo izbijanje Prvog setskog rata razmenili su dirljive poruke.
Nakon ovih prepiski kralj Nikola je pozvao svoje sunarodnije u rat protiv Austrougarske. Iz pisama se vidi da su dva vladara bila veoma bliska, ne samo po rodbinskim vezama, već i po međusobnom poštovanju i podršci koju su jedan drugome davali.
Ovo je njihova prepiska samo dan uoči izbijanja Prvog svetskog rata.
Regent Srbije Aleksandar
Njegovom veličanstvu kralju Crne Gore – Cetinje
14/27. VII 1914.
(telegram)
Pokušali smo sve moguće ne bi li mogli uštediti srpskom narodu nove žrtve i terete, ali nismo uspeli, jer je Austro-Ugarska tražila da prinesemo na žrtvu dragu nezavisnost.
Bog je valjda tako hteo da srpski narod još jednom stavi svoj život u odbranu celoga Srpstva.
Uveren sam da moj dragi deda još jače može da ceni koliko je bio neopravdan zahtev Austro-Ugarske, koji je smišljen bio da zada smrtan udar sjajnoj budućnosti srpskog naroda.
Ispunjen sam velikom radošću kad sam saznao, i ako u to nisam ni sumnjao, da se Crna Gora solidarisala sa Srbijom u odbrani srpskoga naroda.
Naredbu za mobilizaciju dele srpske vojske izdao sam.
Svemogući Bog i pomoć carske i moćne Rusije biće na strani srpske pravde, a tako isto i javno mnenje civilizovane Evrope.
Šaljem pozdrav mojem mudrom i dragom dedi i hrabroj crnogorskoj vojsci.
Aleksandar
Kralj Nikola Petrović – Cetinje
Njegovom kralj. visočanstvu nasljedniku Aleksandru – Beograd
14/27. VII 1914.
(telegram)
Ponos srpskog plemena nije dopustio da se ide dalje u popuštanju. Slatke su žrtve koje se podnose za pravdu i nezavisnost narodnu.
U ime Božje, a uz pomoć naše vjekovne zaštitnice moćne Rusije i simpatije civilizovanih naroda, naš će Srpski Narod i iz ovoga velikog nametnutog mu iskušenja pobednički izaći i obezbediti svoju sjajnu budućnost.
Moji Crnogorci već su spremni na granici, da ginu u odbrani naše nezavisnosti.
Živio, moj mili unuče, na radost tvojega dragoga oca i moju!
Živjela hrabra srpska vojska! Živjelo naše milo Srpstvo!
Tvoj đed Nikola
U ovom ratu, herojske podvige crnogorska vojska je pokazala štiteći povlačenje srpske vojske kroz Albaniju, ali je na kraju i sama kapitulirala 1916, a kralj Nikola je napustio zemlju.
Oslobođena je tek posle proboja Solunskog fronta u talasu u kome je oslobođena i Srbija 1918. godine.
Dnevno.rs, Opanak
