Вршњачко насиље је глобални изазов, не само у Србији, истакнуто је на конференцији „Вршњачко насиље као (не)решиви проблем данашњице у Србији“. На овом догађају наглашена је потреба за едукацијом деце, родитеља и друштва како би препознали насиље и правилно реаговали. Посебна пажња усмерена је на сарадњу свих релевантних институција у превенцији и спречавању насиља.
Организатори конференције су Удружење грађана Амикус и European Communication Center, уз подршку Министарства просвете.
Улога Министарства просвете
Отварајући конференцију, Снежана Вуковић, в.д. помоћница министарке просвете задужена за заштиту од насиља и инклузију, изјавила је да је Министарство потпуно посвећено спречавању вршњачког насиља. Како је истакла, брза интервенција по протоколу и правилницима од суштинске је важности.
„Вршњачко насиље се не догађа зато што га школе производе, већ због утицаја медија и друштвеног контекста. Школе имају задатак да развију систем вредности који ће спречити насиље“, рекла је Вуковић.
Улога родитеља и друштва
Загорка Алексић, заменица председника скупштинског Одбора за права детета, нагласила је да се вршњачко насиље манифестује кроз различите облике: од физичког и вербалног насиља, преко психичког малтретирања, па до модерног сајбер насиља. Такође, указала је на дубље узроке насиља, као што су проблеми у породичном окружењу.
„Деца треба да науче да препознају вршњачко насиље и да буду свесна последица својих поступака,“ нагласила је Алексић.
Панел дискусија: Механизми заштите
У оквиру конференције, на панелу под називом „Превенција вршњачког насиља – ризици, механизми заштите и сарадња институција“, Михрета Фејзула из Министарства просвете истакла је важност координације између различитих система. Иако је законодавни оквир присутан, указано је да су додатне мере, као што је непосредно удаљавање насилног ученика са наставе, неопходне.
„Поред закона, потребна је и практична подршка за децу и породице,“ рекла је Фејзула.
Најављено је истраживање о превенцији вршњачког насиља, које ће Министарство спровести у сарадњи са Саветом Европе, са циљем да се анализирају резултати постојећих мера.
Платформа „Чувам те“
Санела Голијанин, координаторка платформе „Чувам те“ из Канцеларије за ИТ и еУправу, истакла је да су путем платформе до сада евидентиране 3.592 пријаве насиља, од чега се 2.165 односи на вршњачко насиље.
„Деца проводе већину дана у школи, те је очекивано да се пријаве најчешће односе на вршњачко насиље у школама,“ навела је Голијанин.
Платформи је приступило 637.000 грађана, што указује на подизање свести о проблему насиља у друштву.
Улога родитеља и система социјалне заштите
Јелена Зорић, директорка Центра за социјални рад Нови Сад, нагласила је да је проблематично понашање деце често одраз дисфункционалних породица. Поред рада са децом, потребна је и едукација родитеља како би знали како правилно да васпитно делују.
„Потребно је да родитељи имају јасне смернице како да поступе у ситуацијама вршњачког насиља“, закључила је Зорић.
Конференција је указала на сложеност и озбиљност проблема вршњачког насиља, али и на неопходност заједничке акције друштва, институција и породица. Правилна едукација и брз одговор на насиље представљају кључне кораке у превенцији и заштити деце.
