Данас је у Дому Војске Србије одржана конференција под називом „Значај очувања ћирилице у дигиталној ери“ у организацији удружења Амикус и European Communication Centra која је реализована у склопу пројекта подржаног од стране Министарства просвете „Негујмо ћирилицу: како сачувати наше аутентично писмо?“.
Конференцију је свечано отворио државни секретар у Министаратву просвете проф. др. Ивица Радовић који је нагласио да у ери опште дигитализације морамо да уложимо напоре, свако у свом домену, да очувамо ћириличко писмо.
„Слова ћирилице су део нашег културног наслеђа и наш задатак је да их негујемо и чувамо али и да их учинимо актуелним и доступним у новим околностима дигаталне ере“, истакао је проф. др Радовић.
Модераторка Маја Пауновић је у разговору са панелистима отворила значајна питања о томе како сачувати ћирилицу у време опште дигитализације.
Завод за унапређење васпитања и образовања води рачуна о очувању ћирилице
Снежана Милошевић Јешић, представница Завода за унапређење васпитања и образовања при Министарству просвете, рекла је да је први и основни услов да сви уџбеници и дидаткичка средства буду на ћириличком писму.
„Уџбеници нису упитни када је писмо у питању. Једино уџбеници за стране језике и језике националних мањина нису на ћирилици“, рекла је Снежана Милошевић Јешић.
Осим контроле уџбеника, Завод спроводи и обуке запослених у образовању.
„Сајт Завода је ресурс за запослене у образовању. У оквиру њега постоји део који се бави превасходно очувањем културе српског народа, ћирилице и ћириличког писма“, рекла је Милошевић Јешић и позвала све запослене у образовању да посете сајт. Такође је позвала и наставнике информатике да освесте колико је важно да материјали на часовима, као што су текстови и презентације, буду на ћирилици.
На питање о томе каква је ситуација у дијаспори када је у питању учење српског језика, објаснила је да учење није тешко када је дете изложено писму од најранијих дана јер ће оно тада упијати то писмо, већ да постоји неоснована бојазан код родитеља да дете неће савладати језик земље у којој живи.
Предраг Милићевић, представник РНИДС (Регистра националних интернет домена Србије), подсетио је од 2012. године постоји могућност регистровања домена на ћириличком писму. За десет година регистровано је 3500 .срб домена. И остале земље које не користе латиницу имају домене на свом писму као што су: Русија, Бугарска, Украјина, Казахстан, Монголија и др.
„Ћирилица није ништа посебно на интернету, она је прихваћена широм света. Проблем коришћења ћирилице на интернету практично не постоји што се тиче садржаја, а од 2012. године и веб адреса може да буде на ћирилици. Гугл чак препоручује да веб адреса буде на ћирилици ако је садржај сајта на ћирилици “, рекао је Милићевић.
Погрешна је претпоставка да Гугл не „чита“ ћирилицу
„Гугл не проналази појмове на ћирилици не зато што не зна да чита ћирилицу, него зато што нема садржаја на ћирилици. Он крене да претражује ћирилицу и када све нађе, крене да претражује садржај на латиници“, објаснио је Милићевић.
Инсистрирање на латиници зато што је то „интернетско“ писмо, а ћирилицу нико не разуме, не стоји.
„Ако напишемо нешто латиницом на српском језику, да ли ће нас боље разумети Француз, Шпанац или Енглез? Наравно да неће “, објаснио је Милићевић.
Бесплатни фонтови српске ћирилице
„Када је почела дигитализација, била су доступни само ћирилични фонтови која припадају руском писму. Данас су приступачни и фонтови који садрже ћирилицу и фонтови који имају српске облике ћирилице“, рекла је Оливера Стојадиновић, професорка са Факултета примењених уметности која са својим студентима прави фонтове на српској ћирилици од 2006. године.
Фонтови прилагођени српском језику захваљујући професорки Стојадиновић и њеним студентима могу се бесплатно преузети на сајту Типометар.
Стање у медијима по питању ћириличког писма
„Није добар пут да се намећу обавезе свим медијима да пишу ћирилицом. У регистру медија имамо око 3000 медија, а ћирилицу користи 10 одсто. Код штампе је то још увек добар однос, а када су у питању портали, није тако. Онлајн издања су област која је најједноставнија за примену ћирилице и то је простор на којем би држава требало да примени подстицајне мере. Колегама саветујем да покрећу портале на ћирилици“, рекао је Нино Брајовић генерални секретар УНС-а и оснивач порала Ђириловање.
Учесницима конференције приказано је како на једноставан начин могу са сајта Ћириловање да преузму рукописне фонтове наших знаменитих личности као што су Лаза Костић, Иво Андрић, Патријарх Павле и Исидора Секулић.
Пишем ћирилицу јер ми је лепа
Бразилац Тhiago Ferreira који је рођен у Риу де Женеиру дошао је у Србију пре 11 година и пише ћирилицом због љубави. Каже да му је било потребно два дана да савлада наше писмо.
„Пишем ћирилицу због тога што ми је ћирилица лепа. Баш ме брига за све који кажу да је латиница модерна, а ћирилица старомодна. Није ћирилица само за старце који користе Фејсбук, него и за младе који користе Инстаграм и Тик Ток“, рекао је Тхиаго.
Све његове објаве на друштвеним мрежама су на ћирилици. Бразилци их не разумеју, али не би разумели ни да су на латиници.
„Ћирилица је аутентична и била ми је додатна мотивација да научим српски. Млади на друштвеним мрежама је слабо користе. Понекад се осећам усамљено. Мада се дешава да неко због мене пређе на ћирилицу“, додао је.
„Почните са једноим поруком дневно коју ћете написати на ћирилици јер штета је да се изгуби“, саветовао је Бразилац младе у Србији.
