Српска краљевска породица Обреновић, кобног маја 1903. године, остала је без 128 чланова. Дуго се мислило да преживелих Обреновића нема. Ова династија имала је пет владара и била на челу Србије укупно 72 године. Обреновићи су три године дуже били на престолу од Карађорђевића, а кад је реч само о владавини Србијом, пуних тридесет година. Нововековна српска држава постојала је 115 година, од тога Обреновићима припадају 72, а Карађорђевићима 42. Ипак, за потомке једне династије данас знамо, док се о постојању потомака друге династије готово не зна ништа.
Последњи обреновићки владар, краљ Александар, није имао потомака. Његова мајка краљица Наталија је у Француској оставила тестамент по којем део наследства добијају потомци династије Обреновића. До сада то није било могуће јер потомци нису били утврђени судским путем. Међутим…
Општински суд у Горњем Милановцу је 2004. године, после вишегодишње расправе, утврдио потомке династије Обреновић, који потичу из Бруснице код Горњег Милановца. Реч је о браћи Србољубу и Слободану Јаковљевићу. Један од њих – Слободан доказао је први да његовим венама тече крв Милоша Великог и има намеру да Обреновићима врати оно што им припада, укључујући и, како се мисли, незанемарљиву имовину коју им је тестаментом оставила краљица Наталија. Историчари, међутим, објашњавају да браћа Јаковљевић неће моћи ништа да наследе…
По образовању машински инжењер, бизнисмен и истраживач Слободан живи у Београду, а рођен је 31. 10. 1948. године у Горњем Милановцу. Србољуб Јаковљевић рођен 26. 12. 1941. године у Калиманићима, а живи у Горњем Милановцу. Браћа Јаковљевићи директни су потомци господара Јакова Обреновића, који је полубрат Милоша Обреновића и најстарији од браће Обреновић, 6. колено.
– Имао сам пет година када ме је отац одвео на старо имање Обреновића у Брусници код Горњег Милановца. Ту је на једној падини био стари виноград, а ту сам први пут у животу пробао виноградске брескве. Тада ми је отац рекао: “Ми смо родом Обреновићи, одавде ми потичемо”, и крај. Много година касније брат и ја смо причали и он је исто био одведен на то место и иста прича му је била испричана. Занимљиво је то да нам је провучено да никада и никоме то не смемо да причамо, испричао је у једном свом интервјуу Слободан Јаковљевић, по титули принц.
Више од седам година су браћа Јаковљевићи прикупљали документацију за доказивање потомства, многи докази били су намерно уништени, а неки од њих и сакривени, али је 2003. ипак успешно предат званичан захтев који је 2004. и судски проглашен у њихову корист. Осим борбе за наследство, Јаковљевићи су планирали и да један његов део оставе на располагање Србији:
– Постоји велики број личних предмета Обреновића, тражићемо то да се врати и да се стави у музеј, јер су то веома драги предмети са историјском вредношћу. Већи део од тога што успемо да остваримо ставићемо на располагање Србији зарад ње и њених грађана, а посебно ће бити користи за будућност младих нараштаја. Бавићемо се пре свега развојем Србије, као и задужбинарским радом. Имам намеру да оснујемо и фондацију која би била профитабилна, историјско-образовног и научног типа. Очекујемо и ја и мој брат више неких реализација и враћања значаја породици Обреновић, него што је то материјална страна реализације заоставштине.
– Наша идеја је и да се ради на свеукупном помирењу Срба, али не само на помирењу династија, већ ту мислим на све љотићевце, недићевце, партизане и четнике. Ми смо то замислили тако што би се на Светосавском платоу поред споменика Карађорђу урадио с једне стране и Милошев споменик, а у жижи, попут троугла, да се постави споменик Стефана Немање. Све би то требало да се уобличи јединственим венцем, а ту би се налазиле и све заставе из наше историје, почевши од Немањића, па до данашње заставе Србије. Тај споменик би се симболично звао “венац помирења”. Покренули бисмо и иницијативу да се одреди један битан историјски датум, који би одговарао свим странама, ја мислим из периода Немањића јер су ту сви Срби сагласни, који би празновали као Дан помирења. Ова идеја је јако значајна за Србе и Србију, закључио је Слободан Јаковљевић.
Принц Слободан тврди и да је из његове династије незванично убијено око 300 људи, након Мајског преврата, а не 128 како тврди званична историја. Постоје и Обреновићи који нису сахрањени у својој земљи, а била им је жеља, попут краљице Наталије.
Историчар Предраг Марковић, пак, оценио је у једној ранијој изјави за Б92 да тек утврђени потомци Обреновића не би могли ништа да наследе: “Монархије су, углавном, у Европи засноване на принципу примогенитуре, значи на принципу наслеђивања по старости, најстарији син наслеђује све, осим ако се не деси нешто ванредно. Они нису Милошеви потомци, него потомци бочне гране, тако да је та прича више куриозитет, него што има било какву озбиљну основу”.
Да ли ће принчеви реализовати своје замисли, остаје да видимо. Тек, није на одмет знати да Србија нема само принчеве једне династије, како се то дуго сматрало.
Извор: Новости, Б92
