Beograđanin Novak Mandić je (32), sa grupom mladih iz Srbije, u delu Seula koji važi za najinternacionalniji, Itevan, otvorio jedini restoran srpske kuhinje u ovom delu Azije, koji nosi naziv naše prestonice.“Beograd” je u poslednje dve godine postao svojevrsna ambasada Srbije u Južnoj Koreji, prava srpska kafana!
Osim što uživaju u ukusnoj i “neobičnoj” hrani, mesu sa roštilja kakvo ranije nisu probali, srpskom kajmaku, jogurtu, ajvaru, slaninici i našem hlebu, Korejci u ovom restoranu mogu da upoznaju i srpsku kulturu.
– Stalno se trudimo da promovišemo našu zemlju, da je predstavimo Korejcima kroz hranu, muziku i naš jezik, kao i da ih pozovemo da nas posete i nauče nešto o ovom delu sveta – kaže Novak.
Imamo slike Beograda, mapu Srbije, knjige i brošure o našoj zemlji, a ceo prostor je opremljen tako da asocira na srpsku kafanu. Uglavnom slušamo naše radio-stanice.Ekipu koja radi u restoranu ne čine samo Srbi. Šef kuhinje je Igor iz Mladenovca, njegov pomoćnik Stefan (28), a deo kulinarskog tima čini i nekoliko Korejaca, dok je sastav konobara internacionalan.
U Seul sam došao vođen avanturističkim duhom i željom da upoznam Aziju i istočnjačku kulturu – kaže naš sagovornik. – Posle svetskog prvenstva u fudbalu u Južnoafričkoj Republici rešio sam da se ne vratim u Beograd, već da nastavim svoje azijsko iskustvo u Koreji.
Najpre sam predavao engleski jezik, a zatim sam, inspirisan fudbalom, otvorio dečju fudbalsku akademiju na engleskom, koja je prerasla u jednu od najvećih u Seulu.Za Novakom, došao je i njegov najbolji prijatelj, Nemanja Milić, s kojim je osnovao firmu “Srpski pirati”.
Rešili su da se oprobaju u turizmu, pa su prvo otvorili hostel SP Guesthouse, a zatim i drugi Itaewon Inn. Na kraju i restoran “Beograd”, koji je došao kao logičan korak, jer imali su gde da žive, samo je još nedostajalo mesto gde će uživati u ukusima doma, hiljadama kilometara daleko od Srbije. Još desetak mladih ljudi iz naše zemlje u naredne tri godine pridružilo se Novakovu u ideji da grade svoje snove u Južnoj Koreji.
– Na meniju su ćevapi, mešano meso, rolovano belo, punjeno belo, pljeskavica, šopska salata, pečene paprike sa lukom, a domaći hleb i kiflice pripremamo svaki dan u našim pećnicama – priča Novak. – Sve što inače srećemo u gotovo svakoj srpskoj kafani svrstali smo u naš meni.
Ameri najbolje jedu u srpskoj kafani
A Korejci, kako kaže, vole sve da isprobaju, ali najredovniji gosti najčešće biraju ćevape i punjeno belo meso uz salatu od pečenih paprika. Veće grupe biraju naše čuveno mešano meso. Mnogi se, međutim, vraćaju zbog hleba, jer je on u Koreji svojevrsna atrakcija, specifična namirnica na koju nikako nisu navikli i čak ne znaju da li se jede uz ručak, pre njega, ili posle. Oni umesto hleba uglavnom jedu pirinač.
– Gosti su raznovrsni, najviše nam dolaze Korejci, ali ima puno i stranaca koji ovde rade ili su u prolazu – priča naš sagovornik. – Strancima ukus našeg roštilja uglavnom prija i svi koji dođu uglavnom se vraćaju, dok Korejci umeju da prokomentarišu kao da je slanije nego što su navikli. Ipak, uz pivo, priznaju, dobro ide.
POPUST ZA SRBE
Posebno nas raduje što nam gotovo svake nedelje dođu i gosti iz Srbije – kaže Novak. – Još nam češće navraćaju putnici sa raznih krajeva Balkana. Tu su i naši ljudi koji žive i rade u inostranstvu i koji se oduševe kada shvate da će u Seulu jesti ćevape, koje ko zna otkad nisu okusili. A da se zna, svi naši ljudi koji se zapute u Seul imaju 50 odsto popusta na smeštaj u našim hostelima.
ŠTAPIĆI UMESTO VILJUŠKE
– Nedavno nam je u restoran došao par koji je bio zbunjen što smo im servirali jelo uz viljušku i nož, pa su tražili da im donesemo štapiće – priča Novak. – Morali smo da im objasnimo da će štapićima teško moći da jedu pljeskavicu ili punjeno belo meso i da ih mi u Srbiji nikada ne koristimo. Ipak, nama je uvek najzanimljivije kada dođu korejski studenti koji uče srpski jezik pa pokušaju da razgovaraju s nama. Uvek se mnogo postide i počnu da mešaju sve moguće padeže, pa bude baš simpatično.
