Путин је као тинејџер био опчињен романом и филмским серијалом “Штит и мач“, пише Стивен Ли Мајерс у књизи “Нови цар: Успон и владавина Владимира Путина“. Прича се фокусира на храброг совјетског тајног агента који помаже у сузбијању нациста. Путин је касније рекао да га је изненадило како “један шпијун може да одлучи о судбини хиљада људи”.
Путин је ишао у школу на Санкт Петербуршком државном универзитету, где је студирао право. Његов додипломски рад фокусирао се на међународно право и трговину. Након што је првобитно размишљао о одласку у адвокатуру, Путин је регрутован у KГБ након што је дипломирао 1975. Пошто су добили добре вести, Путин и пријатељ су се упутили у оближњи грузијски ресторан. Славили су уз сатсиви – пилетину на жару припремљену са сосом од ораха – и слатки ликер.
Усавршавао се на Институту Црвене заставе у Москви. Бивши Путинов шеф кабинета и колега приправник KГБ-а Сергеј Иванов рекао је да су неке лекције старијих шпијуна биле нешто више од “идиотизма”. Путин је припадао “кохорти аутсајдера” председника KГБ-а Јурија Андропова који је 1970-их био упумпан у обавештајну агенцију. Андроповов циљ је био да унапреди институцију регрутовањем млађих официра KГБ-а. Путинова шпијунска каријера била је далеко од гламурозне наводи Ли Мајерс. Његове прве године састојале су се од рада у суморној канцеларији препуној већ остарелих запослених, „гурања папира на послу и даљег живота код куц́е са родитељима без сопствене собе“. Похађао је обуку у Школи бр. 401 у Санкт Петербургу, где су будуц́и официри учили обавештајне тактике и технике испитивања али и где су и били подвргнути физичким тренинзима . Године 1976. постао је потпоручник, пише Бусинесс Инсидер.
Путинов фокус је највероватније укључивао контраобавештајне службе и прац́ење странаца. Према Мајерсу, Путин је можда радио и са Петом главном управом KГБ-а, која је била посвец́ена сламању политичких дисидената. Он 1985. добија нови идентитет, постаје преводилац, и прелази у Дрезден, у Немачкој. У биографији „Господин Путин“, Фиона Хил и Kлиф Геди спекулишу да је његова мисија можда била да регрутује највише званичнике Kомунистичке партије Источне Немачке и Штазија, краде технолошке тајне, компромитује посете Западњацима или тајно путује у Западну Немачку.
Хил и Геди закључују да је „највероватнији одговор на то шта је од овога била стварна Путинова мисија у Дрездену: ‘све горе наведено’.“ Путин је рекао да је време проведено у KГБ-у — и разговор са старијим агентима — навело да га доведе у питање правац у коме иде СССР.
– У обавештајној служби у то време, дозволили смо себи да размишљамо другачије и да кажемо ствари које је мало ко могао себи да дозволи – рекао је он.
У једном тренутку, гомила је окупирала локацију KГБ-а у Дрездену након пада Берлинског зида 1989. Путин је тврдио да је махао пиштољем да би уплашио пљачкаше из канцеларије. Будуц́и руски председник се вратио куц́и тек 1990-их. Верује се да је Путинов мандат у KГБ-у, који се десио у време када се моц́ СССР-а распала на међународној сцени, помогао у обликовању његовог погледа на свет.
– Било је јасно да је Унија болесна. И имала је терминалну, неизлечиву болест под називом парализа. Парализа моц́и – рекао је Путин.
Путин је коначно напустио KГБ 1991. године, током тврдолинијашког пуча против совјетског председника Михаила Горбачова. Постао је званичник у каснијој администрацији Бориса Јељцина и именован је да води ФСБ — постсовјетског наследника KГБ — 1998. Путин је затим преузео место Јељцина након његове оставке 1999. Један од његових првих поступака као председника био је да опрости свом претходнику за корупцију.
Први пут је изабран за председника 2000. године.
(Република/Мондо)
