Село Топола, на пола пута од Јагодине ка Рековцу, живи најтеже дане. Као да се обистинила клетва кнеза Лазара изречена када се мало мештана одазвало позиву за Бој на Косову.
До Тополе се стиже када се са главног друма скрене и још неколико километара иде у брдо и шуму. Тамо се долази са намером, никако случајно. Прашњавим и уским друмом после десетак минута вожње долази се до првих кућа. У првом дворишту седе старији људи..
– Сви су нас се одрекли, нико више не залази у наше село – причају нам ови мештани док врше процену странаца. Неће да се представе, не желе ни да их сликамо.
Топола, засеок Месне заједнице Медојевац, полако се гаси: без јавног превоза, лоших прашњавих путева, са само седам живих домаћинстава.
– Пут нам је зарастао у траву, нема метар и по, куће опустеле. Бициклама и магарићима пребацимо се неколико километра до пута где чекамо аутобус. Скоро су овде долазили из „Србијагаса“, копали и полагали цеви, уништили оно мало пута – кажу нам.
По предању, село је пре Косовске битке било велико и многољудно…
У селу живи седам породица са тридесетак чланова, а тако управо и каже клетва кнеза Лазара, који је пре Битке на Косову пољу поручио тадашњим становница села да „никад немају више од седам кућа“. По предању, село је пре те битке било велико и многољудно. Пружало се од Лукара до Рековца.
На Косово је из овог села требало да пође 700 коњаника, али пошло их је само седам. Због тога је кнез Лазар проклео Тополу. Иако се за село зна од старина, данас су у њему већином досељеници. Староседелаца нема.
Старина Миленко Андрејић (84) и његова супруга Славка (86) међу најстаријим су мештанима. Живе тешко. Кућа оронула, болести притисле, а дуг за одношење смећа – 30.000 динара!
– Не знам шта да радим, немам пара да платим дуг. Ми и немамо шта да бацамо у смеће. Нико да нам помогне, не могу да радим, немоћан сам, сада су ме тужили. Нема ми помоћи – прича старина сузних очију и присећа се да је некада радио и био председник Месне заједнице Топола.
Кућу са окућницом у Тополи можете да купите за 2.000 евра, а ар земље је од 10 до 15 евра. То је судбина већине српских села.
Ипак, враћа се на тему о Лазеревој клетви.- Тешко је у селу, многи су отишли, нема посла. Топола се гаси, стигла нас је клетва кнеза Лазара.
Свели смо се на седам живих домаћинства: то су Аврамовићи, Ђорђевићи, Стојадиновићи, Андрејићи, Радосављевићи, моја и комшије Миодрага кућа. Како је Лазар рекао, тако се обистинило – прича старина Андрејић и додаје да нема услова да се село опорави и поново оживи.
Осуђени смо на гашење, каже.
Куће старе по 100 година
Далиборка Глигоријевић живи у оближњем Драгошевцу, али долази у свекрвину стару кућу да обрађује башту.
– Знамо за клетву, сви то знају у околини. Село је опустело, куће су оронуле, старе преко 100 година. То више нико не може да поправи, јер су од блата, сламе и дрвета. Нико не остаје у Тополи, сви одлазе – прича она док захвата воду са бунара.
Председник Месне заједнице Медојевац Горан Пануковић ипак има и једну радосну вест. Пре две-три године, каже, породица Радосављевић добила је унука.
– Заиста, само седам кућа са тридесетак мештана је остало. Већином су старине ту остале на огњиштима, али Радосављевићи су добили принову. Легенда о селу и клетви кнеза Лазара је жива, али надам се да ће село опстати – каже Паунковић.
