Будући да Срби важе за врло темпераментан народ, склони су како клеветању, тако и благосиљању својих ближњих. Kлетве се упућују некоме у мржњи, гневу, немоћи или жељи за осветом. Најчешће се куне онај ко не може сам да се избори за нешто што му је потребно- слабији куне јачега, старији млађега, просјак тврдицу, куну увређени, одбачени, напуштени и сви повређени. У народу се сматра да је најтеже када те кум прокуне, па тек онда мајка и отац. Kаже се да ће ове клетве стићи тога ко је проклет, па макар се и до деветог колена чекало.
За мајку се верује да она може да прокуне само свој пород, па због тога носи прстен на руци да јој се клетве не приме. Али, уколико мајка хоће да прокуне, она онда скине прстен и куне што јој падне на памет. Међутим, такве мајке су ретке. Обично се догоди да када мајка прокуне неко своје дете на тај начин, брзо се прекрсти и каже: Боже, опрости мени грешној. У народу постоји уверење да је дете боље изударати него га проклети.
Постоје и клетве које не куну, већ баш супротно, бране од клетве: Бог те не убио, Гром те не спалио, Але те оставиле на миру, Дабогда остарио!
Ево неких од најзанимљивијих и најтежих наших клетви:
- Бог те убио!
Мајка те Божја убила!
Свети Илија те у перчин погодио!
Гром те спалио дабогда!
Ђаво те однео!
Иди дођавола!
Ђаво те изео!
Враг ти очи ископао!
Оћоравио!
Онемео дабогда!
Црко мајци дабогда!
Проклет био!
Руке ти се осушиле!
Срце ти се скаменило!
Рђа те притисла!
Не помакао се!
Траг ти се затро!
Жива те рана изела!
Отишао, па се не вратио!
Језик прегризо!
Сунце те не огрејало!
Убиле те моје сузе!
Нит женио, нит удавао!
Уста ти се за врат окренула!
Са друге стране, слаби, немоћни и стари, који никако другачије не може помоћи, сем речима и жељама, благосиљају се. Најчешће речи благосиљања су: - Жив био!
Срећан био!
Бог ти дао здравља!
Бог те благосиљао!
Дуго ти се име спомињало, док је сунца и месеца!
Kуд год поступао, свуд на срећу наступао!
Све ти се по добру познавало!
Твоја се срећа родила, звездама сјајним росила!
Уста ти се позлатила!
Наш народ је склон и шали, па су далеко познати и наши шаљиви благослови: - Дао ти бог хиљаду паса, па сви ћутали, а ти сам трчао око куће и лајао!
Дабогда био црн ко лонац, танак ко конац, кроз чибук прошао, у лули ноге прекрстио!
У којим се опанцима састали, у тим се и растали (најчешће се каже оним који се саставе, а за које се верује да неће дуго остати заједно).
