Клеопатра Карађорђевић, које се готово нико више и не сећа, била је једна од најученијих жена у нашој земљи прве половине 19. века. Она је друго дете кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде, сестра краља Петра I од ког је била старија 9 година. Рођена је 26. новембра 1835. године у Крајови, у Влашкој, где је породица живела у то време.
Са своје четири године стиже у Кнежевину Србију где њен отац преузима улогу ађутанта кнеза Михаила Обреновића. Три године касније, краља Александра су уставобранитељи изабрали за кнеза Србије 1842. године, а две године касније породица се преселила у стари двор, данашњу Скупштину града Београда.
Када је напунила десет година, на предлог Илије Гарашанина и Јована Хаџића, она и њена две године старија сестра Полексија добијају приватног учитеља, Дубровчанина Матију Бана, који је због тога специјално из Цариграда допутовао у Србију.
За младу Клеопатру Карађорђевић савременици су причали да је била веома лепа, али тиха и повучена. Преминула је врло млада, са само 20 година, а чак се полемише и да је она могла да помири породице Карађорђевић и Обреновић, због симпатија које су постојале између ње и кнеза Михаила.
Чешки композитор и пијаниста Алојз Калауз који је тих година боравио у Београду, за Клеопатрин 15. рођендан је компоновао песму “Што се боре мисли моје” на речи које је написао кнез Михаило Обреновић.
Средином педесетих година 19. века нумеру је поново компоновао Корнелије Станковић и та песма је за време друге владе кнеза Михаила редовно извођена на баловима у Београду.
О томе да ли су између кнеза Михаила и младе Клеопатре постојале неке симпатије или чак и љубав која би могла да заувек помири династије Карађорђевића и Обреновића и данас се расправља.
Млада кнежева ћерка живела је на двору све до удаје за Милана Петронијевића, сина Аврама Петронијевића (човека који је више пута био председник Владе). Венчање је одржано 9. фебруара 1855. године у Саборној цркви, а венчао их је митрополит београдски Петар.
Међутим, само неколико месеци касније, у јулу 1855. године, Клеопатра је умрла и њихова брачна срећа заувек је прекинута. Данас почива у цркви Светог Ђорђа на Опленцу, у породичној крипти Куће Карађорђевић. Ни данас се са сигурношћу не зна од чега је боловала, али највероватније је у питању била туберкулоза. Клеопатра је убрзо након свадбе пала у постељу и умрла пет месеци касније у бањи Глајхенберг у Штајерској где је била на лечењу. Био је 1. јул 1855. године. Имала је само 20 година.
У Неменикућама, насељу у општини Сопот, под Космајем налази црква Светих апостола Петра и Павла као и Клеопатрина чесма, за чију воду се верује да је чудотворна. Њу је подигао кнез Александар, отац Клеопатрин, због збивања током преноса њених остатака из Београда за Тополу те године.
Наиме, тело њено остављено је да преноћи у порти старије цркве Ваведења Пресвете Богородице; младе мештанке су током ноћи изаткале покров за принцезу, а дотадашњи је њена неутешна мајка и кнегиња Персида поклонила цркви. Кнез је потом у знак захвалности за покров подигао чесму у црквеној порти која је скоро век и по била у употреби; обновљена је 1997. године на иницијативу свештеника Љубише Смиљковића, а дело је мајстора Петра Комазеца.
Ако вас пут нанесе под Космај, свратите до Клеопатрине чесме. Присетите с еприче о младој српској принцези
