Kikindska suvača je jedan od identiteta Kikinde. To je mlin na suvi pogon, koji je za mlevenje žitarica koristio konje kao pokretačku snagu.
Suvače su karakteristični mlinovi za 19. vek u Panonskoj niziji. Tada ih je, u Panonskoj niziji bilo oko 50 000. Obično su bile građene sa jednim, dva i tri kola, na uglovima ulica, kako bi im se lakše prilazilo. U Kikindi ih je sredinom 19. veka bilo najviše tačno 51 – tri sa dva kola i 48 sa jednim kolom.
Kikindska suvača je jedna od dve preostale u celoj Panoniji, pa je 1951. godine stavljena pod zaštitu Države, a 1990. godine proglašena za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
Sagrađena je 1899. godine, a sa radom je prestala 1945. godine. Danas, kada ima 118 godina u veoma je lošem stanju. Potrebna je hitna rekonstrukcija, revitalizacija i uređenje prostora oko nje, jer ona je biser narodnog graditeljstva, jedini predstavnik suvih mlinova u našoj zemlji.
Umesto da bude mesto za edukaciju i značajna turistička destinacija, danas je ona nažalost samo oronula starica o kojoj niko ne brine.
Pogledajte kako izgleda njena unutrašnjost i od čega se sve sastoji.
Izvor: biserka.in.rs
