Jedan od najcenjenijih duhovnika svih vremena, otac Tadej, rođen je 1914. godine u Vitovinici kod Petrovca na Mlavi.
Još od malih nogu otac Tadej pokazivao je znake slabog zdravlja, zbog čega nije mogao da radi na njivi. Roditelji ga šalju na zanat, međutim, tu oboleva toliko teško da mu lekari prognoziraju još samo 5 godina života.
Odlučuje da ode u manastir Miljkovac kod Svilajnca. Tu upoznaje ruskog monaga Ambrosija, približava se Bogu i zamonaši se.
Uz pomoć Boga, otac Tadej proživeo je 89 godina, a upokojio se 2003. u Bačkoj Palanci.
I nakon njegove smrti, mudre reči oca Tadeja ne prestaju da žive i leče mnoge. Predstavljamo vam najlepše poruke koje nam je ostavio otac Tadej!
“Možemo da idemo kuda hoćemo, radimo sta hoćemo, pa opet, nije to sloboda. Sloboda je ona Gospodnja Sloboda – kad je čovek oslobođen od tiranije misli. Kad ga ne tiranišu nikakve misli, kad živi u miru. On je tada stalno u molitvi, stalno očekuje od Gospoda, radi po savesti, trudi se. Svaki posao radi od srca. Celokupno biće naše treba da učestvuje u molitvi, i u radu, i u svemu. I da ne budemo ratnici na nepravednoj strani, da ne ratujemo ni sa kim. Da misleno ne ratujemo. Da budemo pomireni sa svima. Da ne primamo uvrede k srcu”.
“Nema nijednog trenutka vremena, niti ijednog koraka prostranstva, koje ne daje lekciju čoveku”.
“Mnogo znači kad u kući ima molitvenik. Molitva privlači Božiju blagodat. To osećaju svi domaći. To osećaju i oni kojima su srca ohladnela. Zato se treba neprestano moliti”.
“Kada pomislimo nešto dobro svojim bližnjima, rođenima, našoj zemlji i celom svetu, mi im zaista mnogo pomažemo, jer misao je snaga i moć”.
“Ako tuguješ bilo zbog čega, znači da se nisi potpuno predao volji Božijoj, makar spolja izgleda da jesi. Ko živi po volji Božijoj, taj se ni za šta ne brine, kad mu nešto treba on i sebe i što mu je potrebno predaje Bogu i ako se dogodi da ne dobije što traži, ostaje spokojan kao da je primio”.
“Pusti to, danas nas uvredi ovaj, sutra ko zna ko će. Mi stalno obraćamo pažnju na te uvrede, a treba sve to da savladamo mirom. Da ne primamo k srcu. I kad ne primamo k srcu, onda neprijatelj hoće da vređa, no ako se to odbije od nas, to ne remeti naš unutrašnji mir, i posle vide ljudi: vređaju, vređaju, pa na kraju dignu ruke”.
“Briga nije dobra, jer ne samo da troši našu energiju već nas mnogostruko upliće u klupko samovažnosti, gordosti i neverja.”
“Ne smetaju nama drugi, smetamo samima sebi. Mi mislimo da je zlo napolju, da kruži oko nas, ali ako mi ne bismo imali zlo u sebi, ono se ne bi moglo zakačiti za nas”.
“Naše misli utiču ne samo na nas, nego na sve što nas okružuje. Moramo da upućujemo dobre misli, pa će nam biti bolje”.
“Moramo od srca sve oprostiti. Unutrašnji mir ne može da se sačuva dokle god naša savest nešto izobličava. Moramo umiriti savest. Treba svima oprostiti od srca. Bez toga nema unutrašnjeg mira. Bez ljubavi nema života”.
“Kada izgubiš nadu i pomoć ljudsku, potraži je od Boga samog i dobićeš je otkuda se nisi nadao ni zamišljao.
Čim osetiš da se zlo javlja, požuri da ga zaustaviš silnim naprezanjem volje. Siđi umom u srce i ne dopusti da zlo uđe u njega. Pazi da se ono ne razdraži i ne zanese”.
“Treba da se opustiš. Ne uzimaj previše na sebe brige ovog sveta, već čuvaj svoj mir i živi sa Bogom. Neka ide kako ide”.
“Pokajanje je izmena života. Potrebno je da čovek ode do sveštenika ili svog bližnjeg i da mu kaže šta mu remeti mir. Čim naši bližnji saučestvuju u našem stradanju, mi dobijamo utehu i snagu”.
“Ako se mi okrenemo Izvoru Života, Gospod će nam dati snage da učvrstimo u sebi misli pune dobra, jer dobre misli, dobre želje, daju mir i utehu svuda. Moramo se izmeniti”.
“Daće Gospod blagodat. To je božanska sila koja deluje svuda, a osobito u dušama koje traže Gospoda, Izvora Života. Mir Božiji se svuda seje”.
“U Starom Zavetu piše: “Sine, daj mi srce svoje”. Gospod je jedina uteha i anđelima i Svetima i svima koji Ga traže. On je jedini Beskonačan”.
“Nema nam mira ako misleno ratujemo sa roditeljima. Duhovi zlobe gledaju da se mi po svaku cenu ogrešimo o roditelje. Tada oni stiču vlast nad nama, a mi mislimo da je neko drugi kriv. Mnogi to uvide, pa poprave misli. Ja uvek to kažem – neki prihvataju, a neki su suviše gordi. Što dajemo, to nam se vraća”.
“Treba da smo mirni. Bolje je trpeti uvredu, nego naneti uvredu. Ako pretrpimo uvredu, Gospod će nam dati snagu i mir. Ako ne pretrpimo uvredu, savest nam neće dati mira. Savest je Božanski sud”.
“Gospod gleda da li mi od srca tražimo da nam On pomogne. Čujemo mnoge reči lepog primera života i kako treba uputiti bližnje da to rade. Ali, da li ćemo moći to da ostvarimo?”
