Jesenja ravnodnevnica, dan kada obdanica i noć traju po 12 sati, ne samo što označava početak jeseni, već ovaj dan važi i za vrlo moćan period za rituale.
U centar tih rituala smešten je nedovršen posao, rešavanje nesuglasica sa drugima, prestanak svađa i umirenje bezrazložnog gneva. Takođe, rešavaju se i porodična pitanja.
Ovo je dan kada sagledavamo svoj život i donosimo zaključke o postignutim razultatima.
PROSLAVLJANJE JESENJE RAVNODNEVNICE
Jesenja ravnodnevnica se tradicionalno proslavljala kao druga, divlja ili zelena žetva, vreme praznovanja u čast majke Zemlje i njenih plodova. Večera na dan žetve je običaj koji je stariji od hrišćanstva.
U vreme kada ista dužina noći i dana najavljuje dolazak zime, ovaj praznik je predstavljao sipatetički magijski gest kojim je trebalo obezbediti dovoljno hrane za zimski period tako što su se iznosili i jeli najbolji plodovi žetve. U ovo vreme je, prema predanju, Bog svetlosti izgubio bitku protiv svog mračnog blizanca i alter ega, boga tame.
U trave i tamjane koji se najčešće vezuju za ravnodnevnicu spadaju paprat, geranijum, mirta, bor i Solomonov pečat. Na jesenju ravnodnevnicu pale se sveće plave boje kojom se sibolizuje jesenja kiša i zelena za majku Zemlju i divlju žetvu, da bi se prikazalo spajanje neujednačenih aspekata života i uravnoteženog razmisljanja.
KAKVA SETVA TAKVA I ŽETVA
Ovaj dan se slavi kao Mabon u paganskoj duhovnosti i to je vreme kada se završavaju poslovi i planiraju novi.
Za Mabon važi pravilo: ”Kakva setva, takva i žetva.” Drevni druidi, koji su živeli u skladu sa prirodom, kroz ovaj dan su odavali počast suncu kao i božanstvima koja su im podarila plodonosnu letinu. Jesenja ravnodnevica je za njih vreme vreme kada se ubiru plodovi rada, ne samo u materijalnom nego i duhovnom smislu.
