Нова година заслужује да је дочекате поштујући правописна правила!
Сваког 1. јануара дочека нас прегршт новогодишњих честитки. Сви нам желе отприлике исто, па се бројне смс поруке разликују углавном по стилу писања, али и у једној врло битној ставки – правопису.
Ако некоме искрено желите да честитате празнике онда би био ред да то учините ваљано, како заповеда Правопис српског језика и како то раде сви писмени Срби.
Колико пута вам се десило да добијете честитку садржаја: Срећна Нова Година или Сретна нова година?
1. У школи смо, ваљда, научили да се називи празника пишу великим почетним словом. У случају да се у имену празника нађу две речи, као што је то са Новом годином, онда ће почетно слово прве речи бити велико, а почетно слово друге речи мало. Дакле, честитаћете овако:
Срећна ти Нова година!
Погрешно је писати Нова Година!
2. Ако, пак, желите некоме просперитет током ЧИТАВЕ наредне године и не честитате само празник који се обележава 1. јануара, онда ћете то написати нпр. овако: Желим ти здравље и срећу током наступајуће нове године! У овом случају “нова година” није празник, већ се мисли на календарску годину од 12 месеци и зато се пише малим почетним словом.
Ако нисте сигурни да ли се пише срећна или сретна Нова година, ево решења дилеме!
3. Могуће је писати и једно и друго! Норма стандардног српског језика предност даје облику срећан/срећна/срећно/срећни/срећне/срећна, али и прихвата дублетизам, па није погрешан ни облик сретан/сретна/сретно/сретни/сретне/сретна. Оба придева настала су од именице срећа, а она од глагола сретати (се).
4. Срећни новогодишњи празници! Придев “новогодишњи” пишемо малим словом и када је у склопу назива неких предмета: “новогодишњи украси”, “новогодишња јелка”… Ако означава почетну реч имена неке манифестације онда пишемо великим словом, нпр. “Новогодишњи вашар”; али – “Београдски новогодишњи фестивал”!
5. Ако желите да назначите тачну наступајућу годину приликом честитања, то би требало да урадите овако:
Срећна нова 2018. година! Као и код примера бр. 2 – “нова” се не односи на празник, већ на читаву 2017. годину. И не заборавите да на крају године обавезно додате тачку, ако пишете бројкама. Ако, пак, пишете словима важи правило вишечланих бројева када се сваки члан пише одвојено: Срећна ти нова две хиљаде седамнаеста година. Скраћенице за годину су г. или год.
6. У нашем народу обележава се још један празник – Православна нова година, коју су Срби присвојили и преименовали у “Српску нову годину”.
Јулијански календар су, осим Српске православне цркве, прихватиле и Руска и Белоруска православна црква, Бугари, Румуни… У Јерусалиму и Пољској се слави по јулијанском календару као и у неким деловима оних земаља где је прихваћен грегоријански календар. Да ли сте икада чули да у Русији неко пожели срећну Руску нову годину?
Када желите некоме да честитате напишите: “Срећна Православна нова година”, а не “Срећна Српска нова година” или још горе “Срећна Српска Нова Година”. Само први члан у имену празника пише се великим почетним словом.
Календар није српски, већ јулијански. А то је календар и неких других православних народа, а не само Срба!
Мали божићни правописни додатак…
7. Када су у питању Божић, Бадњи дан и Бадње вече користи се велико почетно слово у првој речи. Али, честитају се божићни празници малим почетним словом, јер се придев пише малим словом. Од Божића, па све до Богојављења поздравља се са “Христос се роди” или “Мир Бож(и)ји, Христос се роди”, а отпоздравља са “Ваистину се роди”. Старословенски предлог Въ са тврдим полугласником изговара се “ВА” (у духу руског језика “ВО”), а значио је исто што и данас значи предлог “У”, па је дословно значење речи “ваистину” – уистину, заправо, стварно…
8. Празнике прате и Деда Мраз, Снешко Белић, Божић Бата… и пишу се управо овако – обе речи великим почетним словом.
Срећни вам новогодишњи и божићни празници! Желимо вам да се лепо проведете за Нову годину и да вам читава нова 2018. година донесе здравље, срећу и свако благостање!
Аутор: К. М.
