Верници који често посећују цркву и одлазе на све свете литургије често долазе у заблуду када је у питању исправност црквених протокола.
Један од љих односи се на то како је једино исправно прекрстити се током трајања службе. На сајту Саборне цркве стоји објашњење:
“Све свештене радње и све молитве освећују се знаком крста. Крстимо се тако што у једно саберемо три прста десне руке – палац, кажипрст и средњи прст, а мали и домали прст савијемо на длан. Три спојена прста симболизују Свето Тројство – Оца, Сина и Светога Духа, док су два прста на длану симбол двојства Христове природе – божанске и људске. Са три састављена прста дотичемо најпре чело, посвећујући Богу свој ум, и говоримо: “У име Оца”, затим део испод груди, посвећујући Богу своје срце, изговарајући: “и Сина”, а на крају додирујемо десно па лево раме, посвећујући Богу своју снагу, говорећи: “и Светога Духа”. Завршавамо са “Амин”, што значи: “Нека тако буде”.
Погрешно је крстити се “у ваздуху”, на брзину, импровизовати крсни знак кратким потезима испред себе у знаку малог ромба, не довршити га сасвим, а нарочито га злоупотребљавати у сујеверне сврхе. Знаком крста – под условом да смо се прекрстили исправно – освећујемо себе, читаво своје биће. Крсним знаком растерују се нечисте силе, њиме се исповеда наша вера у Бога и Васкрсење, као саставни део наших молитава,” наводе из цркве.
Верски аналитичари објаснили су и када је исправно прекрстити се током литургије, и како наводе, сваки пут када верници изговарају са “Амин” треба се прекрстити. Такођем на свако “Славословље”, тј, када се пева Оцу, Сину и Светоме Духу треба се осенити знаком крста.
Опанак
