U davna vremena smatralo se da je ceremonija venčanja vreme kada demoni najviše napadaju i žele da ugroze pre svega maldu, a zatim i svatove.
Da bi se to sprečilo izvodili su se razni rituali i sprovodile određene mere zaštite od nečastivih sila.
Kaže se da svako selo ima svoje običaje, međutim, neki od njih univerzalni su za svako podneblje.
Takav jedan običaj koji se iz narodne tradicije očuvao do današnjih dana i gotovo redovno se praktikuje jeste da mlada nosi veo.
Zbog nedefinisanog statusa mladi su se pripisivale demonske karakteristike i povišena moć. Kako bi zaštitila sebe od uroka, ali i druge od sopstvene moći, malda je nosila veo.
Da bi zatrli put zlim silama svatovi su vodili računa da ne prođu dva puta istim putem, a takođe, običaj pucanja imao je isti cilj.
Još jedan interesantan običaj zadržao se do današnjih dana- ritual kićenja gostiju.
Ritual kićenja goste čini učesnicima svadbene ceremonije. Stavljanjem ruzmarina na rever svatovi dobijaju neophodu zaštitu od nečastivih sila. Svatovi su se kitili ruzmarinom, koji se pričvešćivao crvenim koncem, koji je bio simbol božanske zaštite. I danas mnogi nose i deci stavljaju crveni konac oko ruke kako bi se zaštitili od uroka i zlih sila.
Ritual kićenja imao je stroga pravila koja je trebalo ispoštovati. Naime, onima koji su u braku ruzmarin se stavljao na desnu stranu, dok onima koji nisu, na levu.
Mladoženja je bivao zakićen sa dva cveta. Kod svojih cvet su mu stavljali na levu stranu, a kod mladinih na desnu, čime se prikazivao njegov nedefinisan status, tj. da nije ni oženjen, ni neoženjen.
Dolaskom po mladu svatovi su se opet kitili, na toj strani na kojoj su već imali cvet. Danas mnogi to rade pogrešno, kiteći goste i sa jedne i sa druge strane. Mladini gosti razlikovali su se od mladoženjinih po tome što su samo jednom bivali zakićeni. Danas se, takođe, i mladini kite na obe strane, što nije po potpunim tradicionalnim pravilima.
Kačenjem cveta i ruzmarina na rever svatovi su postajali potpuno odvojeni od spoljašnjeg sveta i zvanično su postajali deo svadbenog obreda.
Do danas ovaj običaj održao se u narodu, iako je od prvobitnog oblika pretrpeo razne i mnoge promene.
