Српски артиљерац Радоје Рака Љутовац ушао је, пре тачно 103 година, у историју авијације као први човек који је ватром са земље оборио авион. Рака је немачки “румплер”, изнад Крагујевца, оборио хицем испаљеним из пољског топа.
Војник Радоје Рака Љутовац ушао је у историју ваздухопловства као први човек који је хицем са земље оборио авион. Пуцао је, из пољског топа, са Метиног брда код Крагујевца и оборио аустријски “румплер”, који је пао у центар града. Посада: капетан-извиђач Курт фон Шефер и официрски кандидат Ото Кирш су погинули. Његов подвиг је тим значајнији уколико се у обзир узме чињеница да Србија у то време није имала организовану противавионску артиљерију, а појава аустроугарских авиона натерала је српску војску да импровизује одбрану.
Коришћење авиона је у том периоду интензивирано, а летелице које су претходно служиле за извиђање претворене су у бомбардере. Због тога су зараћене стране, међу којима је била и српска војска, почеле да организују противавионску артиљерију, објашњава историчар др Бојан Димитријевић.”И то на начин да постојеће топове, који су били пољски, подижу на одређена постоља која су била окретна и имала су елевацију. На тај начин су се организовали први топовски водови, а касније и једна противавионска батерија која је формирана 24. августа 1915. за одбрану града Београда”, наводи Димитријевић.
Противавионска јединица је постојала и у Крагујевцу, а у њеном саставу био је и Рака Љутовац. Са једног аеродрома у близини Вршца 30. септембра 1915. године, према Крагујевцу је полетело седам немачких авиона – шест двомоторних троседа АЕГ и један двосед “румплер”. На Крагујевац су бацили укупно 45 бомби.
“У раним јутарњим часовима, заводске сирене су огласиле узбуну. Противавионска батерија на Метином брду била је спремна за дејство. На наредбу команданта, нишанџија Рака Љутовац из првог плотуна погодио је немачки ‘румплер’”, каже историчар ваздухопловства из Крагујевца Вељко Лековић.
Рака је догађај после препричавао свом праунуку Звонимиру Љутовцу.
“Каже: Дрхтала ми је рука да не смем да промашим. Ја сам ставио на топче кончић. Направио сам крстић и гађао кроз цевку, водећи топ како авион лети, са претицањем од можда два поља авионске дужине. Tад сам опалио – то је то”, присећа се Звонимир прадедине приче.
Ракин погодак је унео праву пометњу међу преостале непријатељске авионе, који су остали без предводника и, изненађени ватром са земље, нестали са неба изнад Крагујевца. На српским положајима наступила је велика радост. Авион је пао у центар града, недалеко од куће у којој је боравио и престолонаследник Александар и испред које је претходно пала једна бомба.
Рака Љутовац је, као награду, од команданта добио коња и галопом дојахао до места пада немачког авиона. Ту га је већ дочекао окупљени народ. Када је стигао, сишао је с коња и салутирао изгинулим немачким пилотима. То су били капетан-извиђач Курт фон Шефер и официрски кандидат Ото Кирш.
О томе колико је Ракин подвиг био невероватан сведочи и то што француски официри нису одмах поверовали да је авион погођен из првог плотуна. Међутим, олупина је пренета у Војнотехнички завод. Инжењери су је прегледали и пронашли гелер у радилици мотора, што је био доказ да је авион погођен, истиче Лековић.
Рака Љутовац је касније, као војник, стигао и до Солунског фронта, где је унапређен у наредника, а због заслуга у Великом рату одликован је Карађорђевом звездом са мачевима, Медаљом Албанске споменице и Медаљом Споменице рата за ослобођење и уједињење 1914–1918. године.
Породица Љутовац је одликовања поклонила крушевачком Народном музеју уз још неке личне Ракине предмете.
“Његове су заслуге за српство и за војску биле велике самим тим што је направио један такав подвиг, оборивши немачки авион. Његови успеси, његово херојство, нису остали незапажени, тако да су после тога уследила и одличја која добијају само истакнути и велики војници”, каже виши кустос-историчар у Народном музеју у Крушевцу Коста Радић.
У родној кући Раке Љутовца у Пољни код Трстеника и даље се могу чути приче о славном ратнику. Његов праунук каже да херој доноси одлуку у тренутку. Ипак, само људи са посебним особинама могу да искористе такав тренутак.
“Мој деда је био са великом културом, са великом људскошћу, и било га је веома интересантно слушати. Прво што је саветовао је да будем поштен и да слушам старије. Да не доносим одлуке без сагласности. То су неке ствари које су и данас остале у мени, и које сам ја пренео својој деци”, истиче Звонимир.
Рака је био вема цењен, па му је између два рата указивана почаст да буде домаћин на славама артиљеријских јединица Југословенске војске.
Значај његовог подвига је вишеструк.
“Он је симболички, зато што је на тај начин показана моћ једног новог рода који је био у настајању и који ће настати касније. Такође, обарањем авиона дошло је до дефинитивне потврде да треба да постоји противавионска артиљерија у српској војсци и на бази тог његовог искуства она је касније и развијана у мирнодопском добу”, каже Димитријевић.
Дан када је Рака оборио авион, 30. септембар, обележава се као Дан Артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства. Ракини потомци су одрастајући схватали тежину његових речи, а тежина његовог дела постаје значајнија с временом које пролази. Пре сто година Рака је погодио противнички авион, али је уједно нанишанио и своје место у историји.
izzemljeisveta.com
