“Nakon prvih meseci 1925. godine primljen sam u ložu Preporođaj, koja je u to vreme radila samostalno i odvojeno od Velike lože Jugoslavije”, piše Andrić ističući da se ne seća matičnog broja pod kojim je uveden. Andrić navodi da je u članstvu lože ostao otprilike godinu i po dana, te da je “posle istrošene godine dobio stepen majstora i na njemu ostao do napuštanja lože”. Bilo je to već u leto 1926. kada je, kako piše, prestao da dolazi na sastanke, a na jesen iste godine premešten je u inostranstvo i napustio je Beograd.
Andrić se seća da je za ložu postojala lozinka, ali kaže da se “ona praktično nije primenjivala jer je svaki član ulazio slobodno”. Na pitanje šta zna o loži Bene Berit, ekskluzivnoj jevrejskoj loži sa sedištem u Beogradu, odgovara da za nju nikada nije čuo, niti je na sastancima svoje lože ikada čuo antisemitske ili filosemitske govore. O svom imovinskom stanju Andrić kaže da živi od lične ušteđevine, i dodaje: “U Višegradu imam kuću od koje sam ranije primao oko 300 dinara kirije mesečno. Od kako je Višegrad pao pod Hrvatsku, kuća mi je zaplenjena i ne primam ništa.”
Na kraju izjašnjenja Andrić tvrdi da je, budući da se godinu dana nije javio loži, niti je platio članarinu, automatski prestao da bude član, te da više nikada, ni pisanim putem ni posredno, nije imao veze ni sa ložom čiji je član do tada bio, a ni sa kojom drugom.
IZ SLEDEĆE PRIČE SAZNAĆETE DA PISAC NIJE REKAO PRAVU ISTINU, TE DA SE IZA SVEGA OVOG KRIJE TAJNA LjUBAVNA PIŠĆEVA AFERA –
Međutim, iskaz o “spontanom” prestanku članstva među slobodnim zidarima malo verovatan, jer se tako nešto protivi strogim masonskim načelima. Bivši diplomata je zaobišao istinu, kaže Petrović, i dodaje:
“Ono što dodatno stvara zamršenost jeste indicija da je posle izlaska ili isključenja iz lože Preporod Andrić ušao u ložu ’Dositej Obradović’, takođe u Beogradu. O tome svedoči ‘Spisak masona aktivnih činovnika i penzionera’ nastao neodređenog datuma za vreme okupacije, gde se pod brojem sedam navode podaci: Andrić Ivo, poslanik u Berlinu u penziji, loža D. Obradović, adresa stana Prizrenska 9/2“, objašnjava Petrović.
Zoran Nenezić, autor knjige “Masoni u Jugoslaviji 1764-1980“, Andrićevo ime na spiskovima masona pominje u nekoliko navrata, a Petrović navodi i katoličkog teologa Ivana Mužića koji spominje Andrića među hrvatskim omladincima koji su nadahnuti jugoslovenskim unitarizmom postali masoni.
Na 433. strani Nenezićeve knjige piše “da su Ivo Andrić i Gustav Krklec bili isključeni iz masonstva zato što je Andrić bio u ljubavnim odnosima s Krklečevom ženom”. Petrović, međutim, kaže da po navedenoj signaturi taj krunski dokument nije uspeo da pronađe.
KAKO JE ANDRIĆ U JEDNOJ REČENICI OPISAO SVOJU AFERU –
Branko Lazarević, ugledan književnik i diplomata, posle rata uklonjen s javne scene i isključen iz saveza književnika, u šest decenija skrivanom “Dnevniku jednog nikoga”, slučajno nađenom 2004. u Herceg Novom, piše: “Andrić je imao izvesne prisnije veze sa ženom Gustava Krkleca zbog čega je izbačen iz masonerije u koju je, izgleda, ušao zbog karijere”. Lazarević piše da je Andrić, kada ga je Krklec pritisnuo, svoju vezu sa njegovom ženom priznao rečima: “Znaš, to je ovako bilo. Rominjala je neka kišica… Pa, tako, onda se i to desilo.”
Andrić je, inače, Persidi Keršenijević i Gustavu Krklecu bio venčani kum.
Premda je svoj privatni život strogo čuvao od očiju javnosti, mnoge stvari o njemu se i danas prepričavaju više u formi trača i nagađanja. Međutim, ako znamo da se Andrić i venčao sa udovicom svog prijatelja, možemo donekle da pretpostavimo kakav je imao odnos prema ženama. Nema sumnje da je Andrić voleo žene i da su žene volele njega, ali i o pravoj naravi odnosa s, recimo, Eugenijom Gojmerac, Zdenkom Marković ili Isidorom Sekulić, znamo vrlo malo. I o ljubavnoj aferi s Krklečevom ženom saznalo se tek iz masonskih izvora.
KAKAV JE BIO ANDRIĆEV ODNOS PREMA ŽENAMA, AKO ZNAMO DA SE OŽENIO TEK U VRLO POZNIM GODINAMA?
Andrić se oženio kasno, u 66. godini, s kostimografkinjom Milicom Babić. Ali, poznavao ju je od ranije. Kad je Andrić bio ambasador u Rajhu i Milica je boravila u Berlinu jer je njen suprug Nenad Jovanović tada bio šef jugoslovenskog Presbiroa. Družili su se i Andrić je često zalazio u njihov dom. Možda je već tada planula ljubav. Drugi važan segment su žene u Andrićevom opusu. Stvorio je niz magistralnih ženskih likova, od krhke Mare milosnice, preko fatalne Anike, emancipovane Lotike (Na Drini ćuprija), škrtice Rajke (Gospođica) do spiritualne, nestvarne, neuhvatljive, idealne Jelene, ‘žene koje nema’”, objašnjava Krešimir Nemec u svojoj monografiji o Andriću – Gospodar priče.
Priča o trouglu Andrić – Krklec – gđa Krklec zataškavana je i prepričavana decenijama. Kažu da se tom temom naročito dobro zabavljao Miroslav Krleža koji je napisao i članak „Tko je kome oteo ženu“. Likovanje mu je preselo 1961. kada je Nobelov komitet izabrao Andrića, iako je i on bio u užem izboru.
O ANDRIĆU KAO MASONU DANAS ZNAMO MALO, JER JE PISAC MUDRO POŠTOVAO MASONSKI ZAKON ĆUTANjA. BIO JE PRAVI “MAJSTOR” –
Istoričar Nenad Petrović kaže da je Andrić ostao veran masonskom zakonu ćutanja i da je popunjavajući upitnik Nedićeve vlade „otkrio“ samo ono što su slobodni zidari strogo dozirano puštali u javnost. Ističući da je masonstvo snažno uticalo na političke događaje u 18, 19. i 20. veku, i da po svoj prilici još uvek utiče, Petrović kaže da Andrić, kao pripadnik trećeg stepena (“majstor”), nikada do kraja nije otkrio tajne masona u koje su upućeni samo viši stupnjevi (najviši je 33. stepen). Ali intriga je ostala i s vremena na vreme zluradi kritičari njome pokušavaju da umanje veličinu jednog od najoriginalnijih književnika 20. veka. Pred takvim, po pravilu neuspelim pokušajima, uvek se ispreči neka Andrićeva opominjuća misao. Poput ove:
“Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanje jednog naroda da zdrav razum i prav sud njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla, nego i svoju sopstvenu korist od očigledne štete.”
Izvor: Blic/Večernji.hr
