Игром судбине један београдски сељак доспеће на само чело Римске империје
Јовијан, рођен у Сингидунуму, данашњем Београду, у сељачкој породици оца Варонија, владао је од 26. јуна 363. године до 17. фебруара 364. године. Укупно 236 дана.
Иако време његове владавине не делује превише фасцинантно, сам начин на који је Јовијан доспео на престо Римске империје далеко је интересантнији.
Према подацима из извора Амијана Марцелина, римски имератор Јулијан умро је 26. јуна 363. годин, након што је примио тешке ране у једној борби са Персијанцима.
Како даље бележи историчар Марцелин, виши војни заповедници већали су, после смрти Јулијана, кога да прогласе за цара. Али, како се већање отегло, одређена група војника, вероватно под дејством алкохола, извикала је за новог цара Јовијана, највишег човека у гарди. Хроничари кажу да је Јовијан био висок преко два метра.
Уместо царског плашта, ове шаљивџије под дејством акохола, огрнуле су Јовијана првим плаштом кога су нашли, и који му је, као изузетно високом човеку, више стајао као пелерина, него као царски огртач.
И док су једни насталу ситуацију прихватили као шалу, други су је видели као збиљу, те је Јовијан, ни крив ни дужан, извикан за цара.
Марцелин даље пише да је Јовијан био “толико висок и крупан да се дуго није могла наћи владарска одећа која би му одговарала. Израз лица био му је весео, а очи сиве. Јовијан је био скромног образовања, доброћудан, али незајажљив у јелу и уживао је у вину и женама”, али напомиње и да је мудро бирао своје саветнике.
Како је срећно доспео на власт, Јовијан је несрећно умро. Наиме, једног јутра у граду Дадастани, у Малој Азији, нашли су га мртвог у кревету.
Несрећна смрт владара увек је обавијена велом тајни, те често постоје разне верзије и спекулације о начину на који је неки владар преминуо, тако ни Јовијан у тим причама није био изузетак.
Ипак, верзија која је општеприхваћена и која је ушла у историју јесте да је император Јовијан скончао од тровања лошим угљем који је ложен у царској пећи.
(Опанак)
