“Nisam imao čast lično da upoznam gospođu Džoli. Kontaktirali su me njeni agenti. Agent Bob tražio je da dođem na audiciju za film u London.
Rekao je da ću tamo dobiti stranu s dijalozima. Ipak, kada sam tražio da mi pošalju scenario, to su vešto izbegavali s obrazloženjem da niko od potencijalnih glumaca ne sme znati šta piše u scenariju.
Već ta misterija oko projekta mi je bila iritantna. Rekao sam im: hej ljudi, dajte da uđemo u suštinu rata, da izbegnemo šablon kako su jedni ludi, zajebani i sve će nas pobiti, a drugi sede skrštenih ruku”, ispričao je Glogovac.
Vrlo brzo je shvatio da je u pitanju još jedan projekat u kome će Amerikanci nama pričati kako je izgledao rat.
“Kad sam shvatio da se radi o još jednom projektu u kojem će Amerikanci nama pričati priču o tome šta se kao događalo i kako smo mi proživljavali rat, a pritom nemaju pojma o suštinskim stvarima, zahvalio sam se na saradnji. I nisam zažalio. Film je ispao loš, Anđelina Džoli se nimalo nije proslavila kao rediteljka. Intuicija me je spasila.”
