Nastaje spajanjem Tare i Pive kod Šćepan Polja, najveća je pritoka reke Save, a niko od nas ne pamti je kao Zeleniku ili Zelenku već kao Drinu. Evo interesantne priče o tome kako je Drina dobila ime, odn. zašto joj je prvobitno ime promenjeno u sadašnje:
Kada je turski sultan Mehmed Fatih 1463. osvajao Bosnu, preko Drine kod Ustikoline, prevela ga je na skeli mati trojice braće Kujundžića. Kad je bio na sredini reke koja se tada zvala Zelenka i Zelenika, upade mu konj u vodu i utopi se, na što sultan povika: „Bu su derin“ – „Ova voda je duboka“. Od reči „derin“, vele, postalo je ime Drina.
Prešao je Mehmed Fatih reku, i mnogi su je vekovima i pre i posle njega skelama savladavali, sve dok dve obale nisu počeli spajati mostovi. Danas ih ima 25.
Svi mostovi, pa i ovi drinski, građeni su da spoje obale. Opet, i tako vredni, rušeni su da drugima ne bi bili od koristi.
„Most koji je 1577. izgradio Mehmed-paša Sokolović uništila je 1896. poplava… Austrijanci su ga obnovili 1911. a tri godine kasnije minirali jedan stub praveći odstupnicu pred srpskom vojskom. Naredne godine srpska vojska je srušila još jedan stub… Austrougari su 1916. montirali privremenu železničku konstrukciju…“ – pričaju slike i pisana svedočanstva o višegradskoj ćupriji na izložbi “Mostovi na krivoj Drini”, autora Željka Markovića.
Spajala je, ali i razdvajala Drina države i vojske. Istorija pamti da je 395. na njoj podeljeno Zapadno i Istočno rimsko carstvo.
Prvi drinski most izgrađen 1929, namenski za potrebe saobraćaja, bio je most Kralja Aleksandra u Zvorniku. Planirali su ga zvornički trgovci i to baš na mestu gde se 1919. iskrcao kralj, koji će, ispostavilo se, ostati jedini državnik obe Jugoslavije koji je zvanično posetio Zvornik.
„U maglama sprug se krije, voda mutna guta huk, nosi klade i krndije, pazi da splav ne razbije… Oooo-ruk“, pesma je starih drinskih splavara, lađara, skeledžija.
– Između dva svetska rata, Drinom je od Bajine Bašte do Sremske Rače dnevno plovilo 250 splavova koji su ondašnjoj Privrednoj banci prodavali građu sa Tare. Kad je vodostaj bio mali putovalo se i po 11 dana, a splavari su se kući vraćali pešice. Bili su prepoznatljivi jer su iza sebe ostavljali miris čuvenog duvana „bajinovca“ – kaže za Blic Željko Marković, autor izložbe “Mostovi na krivoj Drini”.
Najgrđa kletva između dva svetska rata bila je „Dabogda Drinom vukao lađu“.
– Lađe kojima je od Zvornika do ušća u Drinu za Beograd prevoženo voće, povrće, duvan, 200 metara dugim konopcima vukla su četvorica koja su išla obalom reke. Peti je bio na lađi i motkom „špicom“ se odgurivao da se plovilo ne nasuče u plićak – dodaje autor izložbe.
Neki, međutim, smatraju da je u stara vremena Rimske imperije ova reka imala ime Drinos, a da joj je narod dao ime Zelenika ili Zelenka, po boji vode.
Blic
