Opsednutost je pojava kada demonski duh preuzme komandu nad čovekovim telom, što znači da kada nesto govori ili čini to ne čini čovek, vec demon.
Kao sto je čovekov duh “privezan” za čovekovo telo, isto tako na njegovo telo “privezao” se i demon. I, pošto je demon jači teloim upravija” on,” mada čovek ima osečaj da on sam njime upravlja.
Opsednuti covek uopšte nije svestan da nije gospodar svojih reci i telesnih pokreta, mada zna da “neko nekako utiče na njega”. Da neko drugi stalno govori umesto njega i komanduje njegovim postupcima, to njemu ne pada na pamet.
Kako demon postiže toliku tajnost?
Tako što se ponaša u skladu sa čovekovim osobinama. S obzirom da on u svakom momentu zna šta čovek misli, želi i oseća on sa neznetnim izmenama ponaša slično onako kako bi se ponašao i čovek, da je slobodan.
Kada bi neko pokušao da čoveku to objasni, pokazalo bi se da on ne želi da sluša “takve gluposti” – jer bi u mesto njega nastupao demon.Kad demon ne bi bio gospodar čovekovog tela, on ne bi mogao đa govori, tj. da laže i čini razna razna druga zla.
Kada bi čovek imao vlast nad svojim telom i kad bi mogao da govori, on bi demona mogao i da “izda”, a to se ne događa nikad.
S obzirom da se opsednutost odnosi samo na telo, čovekov duh je slobodan. Čovek je stvorenje sa slobodnom voljom, ona čini suštinski deo njegove ličnosti, jer bez nje on ne bi mogao da izvrši svoj osnovni zadatak, koji mu je od Boga rođenjem dat, a to je da se slobodno opredeli kako će živeti.
Nećeš Ii biti mio, kad dobro Činiš? A kad ne činiš dobro, greh je na vratima. A volja je njegova pod tvojom vlašču, i ti si mu starijl_(Prva Mojsijeva 4.7)
lz ovog “Bibliljslkog citata se vidi da demon (greh) opseda čoveka tek kada on svesno greši, kao i da je čovekova volja iznad demonove.
Međutim čovekova volja je iznad demonove samo teoretski, jer je on, ne interesujući se za istinu, ne koristi na svoje stvarno dobro, što znači da je zloupotrebljava, a tada su demonu odrešene ruke da sa njim čini što hoće. Kada se čovek ne interesuje za istinu, to znači da ga sopstveni život ne zanima mnogo, i zato se demonu dopušta da njegov život uzme u svoje ruke. Inače, đemon je stvorenje bez slobodne volje. Da nije tako, ne bi ga bilo moguće isterati iz opsednutog čoveka.
Činjenica da demon nema slobodnu volju, govori da on mora činiti ono što je čovekova volja, s tim što je volja jednog čoveka vrlo rastegljiv pojam, može da se izrazi na bezbroj različitih načina, što znači da demon može uvek da bira šta ce u konkretnoj situaciji da učini. Kad čovek ne bi mogao da učini onako kako sam odluči, to bi značilo da on nema slobodnu volju, a on je ima.
Činjenica da demon svoje ciljeve postiže lukavošcu, a ne silom, govori da on ne može da čini šta hoce, tj. da zavisi od čovekove volje. To znači da kada bi čovek hteo da učini nešto određeno, demon ne bi mogao da čini suprotno, morao bida učini baš to. To jesi, kada bi čovek čvrsto želeo da čini samo dobro, demon bi morao da čini samo dobro. Međutim, kad bi zaista toliko pazio šta radi, čovek pod vlast demona nikad ne bi ni stigao. Dakle, demon može da čini i ono što čovek ne bi učinio (rekao), ukoliko je to u okviru čovekove volje, i upravo zbog toga što je to u okviru njegove volje, čovek ne reaguje.
