Poučna priča o ženi udovici i muškarcu, prijatelju njenog pokojnog muža. Ona je odlučila da se ne udaje posle suprugove smrti i jedino u šta se uzda jeste zaštita Hristova.
Dvojica trgovaca iz Apameje, dvojica prijatelja, boravili su poslom u stranoj zemlji. Jedan je bio veoma bogat, a drugi umerenog imovnog stanja. Bogati je imao ženu izuzetno lepu i celomudrenu, kako se kasnije pokazalo.
Umre joj muž, a onaj drugi, videći njenu čestitost, požele da je uzme za ženu, ali se stideo da joj to kaže, da ga ne bi odbila.
Ali ona je, kako je bila razumna, to i shvatila. Reče mu: Gospodine Simeone, vidim da imaš pomisli. Reci mi šta te muči i ja ćuti dati odgovor.
Ovaj je u početku oklevao da kaže, ali joj kasnije priznade i zamoli je da mu bude žena. A ona mu reče: Ako učiniš ono što zatražim od tebe, pristajem. On joj odgovori: Učiniću šta god mi zapovediš.
Ona mu onda reče: Siđi dole u svoju radionicu i ostani bez hrane, sve dok te ne pozovem; a ja neću, govorim ti istinu, ništa da okusim sve dok te ne pozovem. On se složi. Nije mu dala ni nagoveštaj kada će ga pozvati. On je imao utisak da će ga pozvati još istoga dana. Prođe jedan dan, prođe drugi dan, prođe i treći dan, a ona ga ne pozove.
Bio je trpeljiv ili zbog čežnje prema njoj, ili zato što je Bog, koji je znao gde je trebalo da ga pozove, tako ustrojio i podario mu trpljenje. Četvrtog dana, ona mu posla poruku. On samo što nije umro, te kako od iscrpljenosti nije mogao da stoji na nogama, gotovo su ga odneli gore. A ona priprema trpezu i prostire postelju. Reče mu: Evo trpeze, a evo i postelje. Idemo kuda ti odrediš.
On joj reče: Molim te, učini mi milost i daj mi nešto malo da pojedem, jer umirem,pa mi nije ni do koje žene, toliko sam iznemogao. Onda mu ona reče:
“Eto, kada si gladan, draža ti je hrana i od mene i od bilo koje druge žene i bilo kakve naslade. Kada ti, dakle, dođu takve pomisli, koristi takav lek i oslobodićeš se svake nedolične pomisli. Veruj mi, posle moga muža neću se udati ni za tebe, ni za bilo kog drugog, nego ću se pouzdati u zaštitu Hristovu i ostaću udovica.”
Tada joj on, pun skrušenosti i divljenja prema njenoj razumnosti i celomudrenosti, reče: Budući da je Gospod blagoizvoleo da me poseti, da me spase tvojom mudrošću, posavetuj me šta da činim?
A ona mu, budući da nije imala smelosti zbog svoje mladosti i lepote i osećajući strah da se možda jednom i njoj to ne dogodi, reče: Mislim da nikoga, za ime Božije, ne voliš više od mene. A on će: Tako je.
Tada će ona: “I ja tebe zaista, u ime Božije, volim. Ali, pošto je glas Gospodnji taj koji kaže: Ako neko dođe meni i ne mrzi oca svojega, i mater, i ženu, idecu, i braću, i sestre, pa i život svoj, ne može biti moj učenik (Lk. 14,26), zato hajde da se udaljimo jedno od drugog kako bi Gospod i tebi uračunao da si se zarad njega odrekao svoje žene i meni da sam seo drekla svoga muža. Eto, u našoj zemlji postoji manastir zatvornika, u Apameji. Ako istinski žudiš da se spaseš, tamo treba da se odrekneš sveta i da istinski ugodiš Bogu.”
On se smesta oslobodi svih obaveza i otrča u onaj manastir. Tamo ostade do svog upokojenja. Postade dostojan, čista uma, gledajući samo na ono što je bogougodno i sozercavajući sve na duhovni način.
