Кафана у Ђерекару, селу на источним падинама Копаоника, ради већ осам деценија. И то по јединственом принципу.
Њена врата никад се не закључавају. Када газда није ту, гости сами одређују рачун и оставе новац за пиће. Како кажу, то им је и биоскоп и позориште и сала за састанке.
Газда Ива је трећа генерација у породици Јанићијевић која има јединствену кафану у Србији. У њој гости плаћају колико и кад имају.
„Увек смо ту на услузи грађанима. Они сами знају кад треба да уђу, ако ја нисам ту они уђу, послуже се, угреју се, попију пиће, ставе пару. Овде се плаћа пиће, јело кад има, не плаћа се, значи овде је јело увек бесплатно, то је о трошку куће. То је неко наше старо правило“, објашњава Иван Јанићијевић, власник кафане у селу Ђерекаре.
Гости поштују поверење које је Ива изградио са њима, посебно што је у овој кафани све на принципу самопослуживања.
Саша Спасић из села Витоша каже да кад треба да се плати пиће, плате колико имају у џепу: „Ниједно пиће није одређено неком ценом него колико дамо, колико имамо код себе. И кад немамо што кажу, платиће нам Бог, тако и газда каже“.
Осим путника намерника кафану у Ђерекару посећују и малобројни мештани из околних села за које је она центар свих дешавања.
„То нам је и биоскоп и позориште и све. Ми се ту окупљамо и онда размењујемо мишљења. Зимски периоди када су дуге зиме, играмо карте, грејемо ракију на фуруну и фактички ето тако се и дружимо“, прича Срећко Стевановић из села Ђерекаре.
Миленко Гавриловић из оближњег села Влајковца каже да нема проблема ни када је кафана затворена: „Дешавало се много пута. Он (газда Ива) негде оде, али пањ је ту. Померимо пањ и завршимо пос’о сами“.
Оваква пословна политика, која делује невероватно, газда Иву никада није оставила на губитку. Посао од кога живи његова породица већ осам деценија, желео би да наставе и наредне генерације.
За РТС припремио Драгиша Стојановић
