Томас Вудро Вилсон је на функцију првог човека Беле куће дошао у сам освит Великог рата поставши 28. председник Сједињених Америчких Држава 1913. Вилсон је био добро упознат са историјом Србије и страдањима српског народа. За то је делимично био заслужан његов ерудитски дух и позиција на којој се налазио, али вероватно још и више чињеница да му је близак и добар пријатељ био Михајло Пупин, чувени научник нашег порекла и најбољи амбасадор којег је Србија могла у том тренутку да има у Америци. Пупин је неуморно радио на прикупљању помоћи за нашу земљу, истицао страдање и ратне напоре Србије и успео да обезбеди знатну материјалну помоћ за војску и цивилно становништво.
Напоре Михајла Пупин здушно је помагао и Вудро Вилсон. На четврту годишњицу аустроугарске објаве рата Србији – 28. јула 1918. године, прогласио Српски дан. На свим јавним институцијама у Америци, укључујући и Белу кућу, тада се завијорила српска застава. Вилсон је на централној свечаности Србима послао поруку која је тог дана прочитана у црквама широм САД и објављена у већини дневних новина. Поруку тадашњег америчког председника преносимо у целини.
“Народу Сједињених Држава:
У недељу 28. јула навршава се четврта годишњица од дана када је одважни српски народ, пре него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата Аустроугарске био позван да брани своју земљу и своја огњишта од непријатеља решеног да га уништи. Племенити је тај народ одговорио. Тако чврсто и храбро одупрли су се војним снагама земље десет пута веће по броју становништва и војној моћи, и тек када су три пута протерали Аустријанце и након што су Немачка и Бугарска притекле у помоћ Аустрији, били су приморани да се повуку преко Албаније. Иако је њихова земља била опустошена и њихови домови разорени, дух српског народа није био сломљен. Мада надјачани надмоћнијим силама, њихова љубав према слободи остала је неумањена. Брутална сила није утицала на њихову снажну одлуку да жртвују све за слободу и независност.
Примерено је да народ Сједињених Америчких Држава, привржен очигледној истини да је право народа свих држава, малих и великих, да живе сопственим животом и да бирају своје владе, присећајући се да су начела за које се Србија витешки борила и пропатила иста она начела за која се залажу Сједињене Државе, поводом ове годишњице изрази на адекватан начин саосећење са овим потлаченим народом који се тако херојски одупирао тежњама германске нације да доминира светом. У исто време, не бисмо смели заборавити ни истородне народе велике словенске расе – Пољаке, Чехе и Југословене, који сада под владавином туђинаца, чезну за независношћу и националним јединством.
Ово се не може обележити на више прикладан начин до у нашим црквама.
И, зато, позивам народ Сједињених Америчких Држава, свих вера и вероисповести, да се окупе на својим месним богослужењима, у недељу 28. јула, у циљу исказивања саосећања са овим подјармљеним народом и њиховим истородницима у другим земљама, и да призовемо благослов свемогућег Бога за њих саме као и за циљ којем су се посветили.
Вудро Вилсон, председник
Бела кућа, јул 1918.”
Био је председник САД од 4. марта 1913. до 3. марта 1921. године за време трајања Првог светског рата. Студирао је право, а звање доктора политичких наука стекао је 1886. на новооснованом Универзитету “Џонс Хопкинс” одбранивши дисертацију Конгресна влада. Био је добитник Нобелове награде за мир.
