Jovan Dučić, jedan od najvećih srpskih pesnika, nepune četiri decenije proveo je u diplomatskoj službi. Krenuo je iz Rima, službovao u Atini, Ženevi, Kairu, Budimpešti, završio 1941. godine u Lisabonu i Madridu. U vreme velikih svetskih previranja, do kraja odan svojoj zemlji. Postao je diplomata 1908. godine, u predvečerje mnogih ratova, i ostao u službi do 1941. godine, a službovao u ukupno 9 država. To je bilo veoma teško vreme za Srbiju, srpski narod, ali i za Jugoslaviju. Dučić je bio pravi profesionalac i bez obzira na svoje lično mišljenje, uvek je zastupao zvanične stavove države i borio se za njen što bolji status u svetu. Umro je u Americi 1943. godine. Njegovo telo preneseno je u Blagoveštensku crkvu iznad njegovog rodnog Trebinja.
Evo kako je naš pesnik, rodoljub, zadužbinar i slavni diplomata govorio o rodoljublju:
“Često su našom zemljom upravljali politički spekulanti i birokrati. Za četrdeset godina, koliko sam učestvovao u političkom životu svoje zemlje, redak je bio ministar koji se ranije bio odlikovao kao naučnik, kao besednik, kao pisac, utemeljivač neke institucije i začetnik jedne ideje.”
Počesto je sve išlo podražavanjem i plagiranjem, mlakim dosetkama, malograđanskim spletkama i plašljivim novotarenjem.
Međutim, jednoj zemlji nisu potrebni jaki ljudi već jaki principi; ni diktature najbolje i najprosvećenije nečije volje, nego diktature dobrih državnih zakona. Takozvane ‘ljude čvrste ruke’ traže samo slabi i servilni narodi, a svesni i prosvećeni traže samo jake institucije i neumitne zakone, koji se jednako prema svakom primenjuju i isti su za sve.
(…) Nesrećna je zemlja koja ima na upravi svaki čas po jednog Spasitelja!
****
Rodoljublje srpsko ogledalo se na bojnom polju uvek prema onom koliko su bili slobodni režimi u njegovoj zemlji. Država starog kralja Petra je bila najslobodnija kakvu smo u istoriji ikad imali, i stoga su se njegovi vojnici pokazali najhrabrijim u Evropi.
Još je i Katon Stariji govorio da samo pravda vezuje ljude a da ih nepravda razdvaja.”
Opanak, Magacin
