На југу Србије, надомак Лесковца, налазе се остаци Царичиног града, једног од ретких урбаних налазишта из византијског периода. Царичин град подигао је први византијски цар Јустинијан Први, творац чувене Аја Софије у Истанбулу.
Царичин град, административно-црквено и војно средиште некадашњег северног илирика римске провинције, саграђен је око 535. године и један је од најбоље сачуваних рановизантијских градова.
„Град није дуго живео, отприлике до 615. године. Напуштен је приликом упада аварских и словенских племена са севера“, наводи у изјави за Спутњик кустос, археолог Владимир Стојановић.
Истраживања у Царичином граду врше се од 1912. године. Досад је утврђено да је заузимао површину од око 10 хектара, али најновији снимци показују да се простирао на близу 20 хектара.
„У самом граду постоји систем водоводних и канализационих цеви, посебно испод главних улица, које су се секле под правим углом. Испод тих улица била је развијена и канализациона мрежа. Град је био снабдевен водом са извора са врха Петрове горе, са планине Радан, аквадуктом дугачким око 22 километра“, објашњава Стојановић.
Аквадукт је доводио воду до јужног дела града, а одатле ја каналом спровођен до Горњег града и до Акропоља, главног дела града.
„У појединим деловима града постојало је и подно грејање. У оквиру града постојале су и терме — неке унутар града, а друге, боље сачуване, ван градских бедема. Под се загревао путем топлог ваздуха из терми“, истиче Стојановић.
Иначе, град је подељен на два дела, на Горњи и Доњи град. У Горњем граду је био Акропољ у коме се налазе епископска базилика и епископска палата. У самом граду пронађено је чак осам цркава, а ван градског бедема пронађене су још две базилике.
„Највреднија открића у Царичином граду су мозаици који су, нажалост, сада покривени, односно заштићени и потребна је њихова конзервација. Царичин град је на прелиминарној листи Унеска, а један од задатака који ћемо морати да испунимо је откривање тих мозаика. Постоји још неколико услова које морамо да испунимо, да један објекат и једна базилика морају бити откривени, има још доста посла…“, наводи Стојановић.
Истраживања у Царичином граду спроводе се од 1960. године у сарадњи српског Археолошког завода и француских стручњака.
У Доњем граду пронађене су током ископавања пре неколико година и кости камила.
„Сматра се да су оне биле део неког путујућег каравана, који је превозио намирнице до Царичиног града“, каже Стојановић.
Од последњих открића, важно је откриће житнице у Горњем граду.
„Сада се врше испитивања пронађених костију и остатака зрневља да би се видело чиме су се становници Царичиног града хранили и шта су производили. Значајни су и пронађени остаци пољопривредног алата: мотика, српова, чекића“, указује Стојановић.
Због прелиминарне листе Унеска, држава је издвојила новац за уређење Царичиног града. Поред ископавања, која су у току дуги низ година, сада се спроводи и конзервација како би се овај јединствени археолошки локалитет посетиоцима показао у пуном сјају.
ИЗВОР: Спутњик
