Дани између 19. и 20. октобра 1941. године заувек ће се памтити у српској историји. У том периоду нацисти су у Крагујевцу стрељали огроман број цивила, не изузимајући ђаке и децу, од којих је најмлађи имао само 11 година.
Оно што већина људи не зна је да је тих дана смрт само пуком срећом избегао и наш славни глумац Мија Алексић.
Након Другог светског рата на суђењу у Нирнбергу представници тадашње Југославије доказивали су да је у Крагујевцу 1941. године стрељано око 7.000 цивила. Савремена истраживања кажу да су тада убијена 2.792 грађанина јер за толико особа постоје личним подацима – ко су били, где су и када рођени, чиме су се бавили… Међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и деце од којих је најмлађе имало 11 година.
Овај злочин је скоро сваку крагујевачку породицу завио у црно.
О страхотама овог догађаја говорио је много година касније, чувени српски глумац, Мија Алексић.
Седам година након што се, због даљег школовања, са породицом преселио у Крагујевац, 1934. године Мија Алексић ће се, као младић од 18 година, наћи међу стотинама ђака чекајући свој ред за стрељање.
Ево његове приче:
-Тог 20. октобра 1941. године, пошао сам у школу. Пошто су Немци заузели зграду наше Гимназије и ту направили болницу, ми смо са одељењима били расути по граду. Наша два одељења 8. разреда Друге мушке Гиманзије била су смештена у близини великог парка у Крагујевцу и ту је био и део наставничког савета. Имали смо час који је држала Бранка Ранковић, наставница српско-хрватског језика, неки наш друг Влада Капама читао је реферат, али је све то било формално да се мало одржи неко расположење јер су сви очекивали кад ће Немци да улете у одељење – испричао је славни глумац годинама касније.
– Ушао је један Немац, погледао у разред и затворио врата. Ми смо мислили да је тиме завршено, да се неће више враћати, али се њему изгледа учинило да је то био слаб ефекат и онда је ногом одвалио врата, врата су одлетела у угао, он је дрекнуо и онда нас је постројио по улици. Спроведени смо у топовске шупе. Наравно да су они у прво време говорили да ће то бити неко легитимисање, одвођење у логоре, али нико није помишљао на стрељање – причао је Мија Алексић.
Немачки окупатор стрељао је цивиле у Крагујевцу у знак одмазде. Повод су били немачки губици у борбама са партизанским и четничким јединицама, а доследно је примењивана наредба тадашњег генерала Франца Бема од 10. октобра 1941. године – 100 Срба за једног убијеног Немца и 50 Срба за рањеног.
Око пола 6-6, стрељана је прва група и то затвореника које су довели из самог затвора. Ту је било неколико Јевреја и комуниста који су били у Главњачи. Доведени су увече и у близини наших барака стрељали. Од тог првог стрељања, никакав страх или неки други осећај страха нисам ни имао. Чудно једно осећање – негде испод колена осети човек да нешто проструји и после постане као ствар. Тада сам схватио како су Немци успевали да по неколико њих спроводи колону од 100-200 људи – сећао се Мија Алексић дана када је и његов живот мога да се заврши.
У 7 ујутру 21. октобра почело је масовно стрељање. До 14 часова, Шумарицама су непрекидно одјекивали пуцњи, а онда је све утихнуло. У топовским шупама након тога остало је још око 350 људи.
Након тога око 200 људи је одведено да ради на укопавању мртвих, а остали су пуштени кућама. Лудом срећом или прстом судбине, међу њима је био и Мија Алексић.
Сећања великог глумца на те судбоносне дане можете да погледате овде:
Dnevno.rs
