Samoubilačka onlajn igra “Plavi kit”, nažalost, stigla je i među tinejdžere u Srbiji. Koliko je ona opasna svedoči podatak da je na desetine dece širom sveta, igrajući ovu igricu, izvršilo samoubistvo.
Filip Budeikin, tvorac smrtonosne igre “Plavi kit” nimalo se ne kaje što je godinama navodio ranjive tinejdžere na samoubistvo. Čak, za svoje zločine ima sramno i morbidno objašnjenje. Iz zatvora gde se trenutno nalazi, tvrdi da je svojim zločinima samo čistio društvo?!
U iščekivanju suđenja, Budeikin je u pritvru pod optužbom da je nagovorio 16 devojčica iz Rusije da se ubiju igrajući igru “Plavi kit”. Dvadesetjednogodišnji Rus priznao je sve za šta ga vlasti terete rekavši da veruje da su njegove žrtve “biološki otpad”, da su bile “srećne što umiru” i da je on zapravo “čistio društvo”.
Uprava zatvora “Kresti” u Sankt Peterburgu u kome se Budeikin nalazi od novembra prošle godine kažu da su primili mnogo ljubavnih pisama tinejdžerki upućenih upravo tvorcu “Plavog kita” koji je vlastima poznat i pod imenom Filip Lis (odnosno lisica).
– Te devojčice koje su zaljubljene u njega očigledno nisu dobijale dovoljno ljubavi i pažnje od roditelja, pa je im je on pružio neku vrstu podrške preko interneta i dao im ono što žele. Tako su se rodila romantična osećanja – kaže psiholog Veronika Matišina.
Opasna igra “Plavi kit” bazira se na manipulisanju ranjivim tinejdžerima. Igra podstiče mlade da se upuste u seriju izazova tokom perioda od 50 dana. Izazovi variraju od buđenja u sred noći, pa sve do samopovređivanja, da bi poslednjeg dana bolesne igre, njihovi “gospodari” im dali instrukciju da izvrše samoubistvo.
Među izazovima je onaj u kome se od tinejdžera u igri zahteva da nožem ili žiletom urežu siluetu kita na podlakticu ili nogu, po čemu je “Plavi kit” dobio ime.
– Na društvenim mrežama. Filip i njegovi saradnici okupljali su tinejdžere. Počinjalo se sa manje zahtevnim ili čudnim zadacima od kojih su neka deca odustala jer su im bili dosadni ili nisu želeli da učestvuju. Oni su bili previše jaki za manipulaciju. Oni koji su ostajali u grupama dobijali su sve opasnije zadatke kao što je presecanje vena ili balansiranje na krovu zgrade, ubijanje životinja uz zahtev da se pokaže i video kao dokaz. Deci je govoreno da obrišu prepiske sa administratorima stranica, što su oni činili – objasnio je istražitelj Anton Breido.
Učenica osnovne škole iz Beograda dobila je pre nekolio dana poziv da pristupi igrici, ali na sreću odmah je rekla majci, koja je obavestila školu. Isti pozivi primećeni su i kod tinejdžera u Rumi, Novom Sadu i drugim gradovima Srbije gde je stvar odmah prijavljena policiji.
– Na instagramu je dobila link i poruku da se priključi igrici. Pitali su je da li je sigurna. Vidno uplašena došla je da mi kaže šta joj se dogodilo i da je odmah izbrisala poruku koju je dobila. Ja sam obavestila direktorku škole, a ona je obavestila đake i nastavnike. Međutim moja ćerka nije jedina koja je dobila poziv, znamo za još nekolo dece koja su uglavnom skrinšotovala poruke i objavila na svojim instagram profilima – kaže uplašena majka.
Koliko je cela stvar opasna, govori i to što se povodom ove opasne igre prošle nedelje oglasilo i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, koje je izdalo upozorenje roditeljima i nastavnicima da obrate pažnju na ponašanje dece.
U saopštenju se kaže da je igrica “Plavi kit” pre svega je usmerena na mlađu populaciju, a izgleda ovako: u periodu od 50 dana igranja pred decu se postavljaju različiti zadaci, u početku manje opasni poput gledanja horor filmova, zatim samopovređivanja urezivanjem plavog kita na rukama, a sve se završava pozivom na izvršenje samoubistva.
Tatjana Matić iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, kaže za “Blic” da ovom centru dosad nije prijavljena ova “izazov igara”, ali da opreznost mora da postoji i da roditelji i nastavnici moraju da obrate pažnju na ponašnje mladih na internetu.
Dragan Popović sa Instituta za psihologiju, smatra da su najčešće depresivni mladi ljudi meta ove “igre”.
– Moje mišljenje je da su osnivači igrice ciljali na ranjivu i usamljenu decu. Oni dobijaju zadatke i kroz njih se vrši selekcija. Neko dete će reći “Da ustanem u 04:20 zbog igrice? Ma daaaj” dok će deca koja su podložnija uticaju ustati i odraditi zadatke te time zadovoljiti kako sebe tako i svog “gospodara”. Mislim da se to dešava jer su ta deca inače neprihvaćena i usamljena, kako od roditelja tako i od društva i da jednostavno žele da ih neko pohvali ali i da budu uspešna u nečemu – tvrdi Popović.
Učiteljica iz Novog Pazara i mama devetogodišnjaka, Slavica Plavšić, kaže da je sa sinom o korišćenju interneta pričala još od kada je počeo da ga koristi.
– Pre svega nije svest kod dece razvijena kao kod odraslih. Drugo je to što mladi vole brze, dramatične i interesantne stvari. A treće je to što im igrica verovatno izgleda bezbedno, jer im neko anoniman, iz sajber sveta daje zadatke te misle da mogu da se povuku kada god žele. Naravno u svemu tome leži i slaba komunikacija sa roditeljima. Moj sin je čuo za igricu i bio je zabezeknut da neko može da pristane na te uslove, a on ima samo devet godina. Sa decom se jednostavno mora puno pričati – zaključuje učiteljica.
Ona tvrdi da je problem i to što su deci danas sve manje idoli roditelji, a religija se manje ceni, te gledajući te idole na televiziji rade loše stvari za koje ustvari i nisu svesni da su loše. Pa čak rade i protiv sebe.
Organizovati tribine po školama
– Roditelji treba da izgrade odnos sa decom u kojem postoji otvorenost, odnos u kojem može da se pita, da se dobije odgovor i da se suprotstavi, a da to ne naruši odnos. To podrazumeva da su porodice emotivno stabilne i da imaju dovoljno vremena da neguju dobru komunikaciju, da ima dijaloga. Moj predlog je i da se uključi i škola, te da školski psiholozi organizuju tribine na kojima će đake obavestiti o ovom problemu. I na kraju mediji, koji verovatno imaju najjači uticaj i koji mogu puno da pomognu – ističe učiteljica.
