Јелена Карађорђевић Константинович Романов (1884―1962) рођена је у Ријеци Црнојевића као прво, најстарије дете каснијег српског краља Петра и кнегиње Љубице – Зорке.
Живот Јелене Карађорђевић личи на авантуристички роман. Иако је стално била у сенци својих старијих рођака из краљевске породице, ова српска принцеза је осветлала образ својој земљи, али и царској Русији. Ипак, лепа кнегиња је остала непознаница за домаћу јавност. Ево каква је заиста била Јелена Петровна Романов ― жена којој су се дивили на европским дворовима!
Старија сестра принца Ђорђа и каснијег српског краља Александра I, школовала се највећим делом у Русији. Преко своје тетке Јелене Савојске у Италији је упознала руског кнеза Ивана Константиновича из породице Романов, унука руског цара Николаја Првог. Био је, причали су савременици, танана душа и велики православац. Чврсто решен да постане монах, међутим, предомислио се када је упознао лепу српску принцезу Јелену Карађорђевић. Оженио се њоме у Санкт Петербургу 3. септембра 1911. године, а венчању су присуствовали цар Николај Други и краљ Петар Карађорђевић.
У царској Русији принцеза Јелена била је позната под именом Јелена Петровна Романов. Живели су у Петербургу, у Мермерном дворцу. У том браку родила је 1914. кћер Екатерину и 1915. сина Всеволда.
Царска породица је прихватила Јелену. Чувала је млађу мужевљеву браћу, шетала са рођацима, дописивала се са “тета Олгом”, односно грчком краљицом Олгом Констатиновном, која је исто била из породице Романов. Живахна и весела, са изванредним смислом за хумор, брзо је очарала све који су били у њеној близини. Зато су је и звали “чаробница”, тврди историчарка Галина Шевцова.
Јелена је студирала медицину на универзитету у Санкт Петербургу све до 1914. године. Када је Србија ступила у Балкански рат, кнегиња је отпутовала као милосрдна сестра на фронт, водила санитетски одред и превијала рањенике. Пратила је оца, краља Петра Првог, у његовом путовању по земљи и показивала да је веза између Русије и Србије неуништива. Када је почео Први светски рат књегиња је ступила у милосрдне сестре Царске Прве армије, у којој су се нашли на служби и њен муж кнез Иван. Помагали су српским избеглицама и заробљеницима, као и породицама погинулих.
У време револуције и ликвидације породице Романов 1917. велики кнез Иван и кнегиња Јелена су ухапшени и затворени у казнионицу Парм. Пре своје смрти Иван је замолио Јелену да се врати њиховој деци која су била код Јеленине заове. Кнегиња Јелена се, преобучена у милосрдну сестру, са децом пробила до српског посланства, уз помоћ норвешких дипломата, и тако спасила. Успела је да избегне судбину свог мужа кнеза Ивана и његове млађе браће које су заједно са осталим члановима царске породице живе бациле у рудник у Алапајевску. Али, мало ко зна да је Јелена Петровна учинила све што је било у њеној моћи да из Русије изведе и све који су је верно служили ― од собарице Јохане, до С.Н. Смирнова, управника њеног двора, кога је успела и да ослободи из затвора.
Јелена Петровна није никад успела да се помири са смрћу мужа. Није хтела да себи прави нови дом, зато што је сматрала да ће без њеног “милог принца Жана” кућа увек бити празна. После његове смрти, пребачена је у Кремљ да би 1919. добила дозволу да отпутује за Шведску. Преселила се са децом у Француску, у Ницу. У Кану је 1945. године преживела прогон породице Карађорђевић и умрла 1962, не видевши своју Србију.
Није се више удавала, одлучила је да остане ту. Децу је одгајала најчешће продајом своје српске имовине. Помагала је и деци своје заове, књегиње Татјане Константиновне. Живела је сасвим повучено, комуницирала само са најближима.
Ни после свих мука кнегиња Јелена Петровна Романов није прекидала везе са отаџбином, јер је у Србији имала особе којима је веровала. Широм домовине је била покровитељ руских прихватилишта, школа, научних установа, друштвених организација. Материјално је помагала многобројним посетиоцима, дајући своја лична средства, која су јој припадала као српској принцези. И то је чинила све док је имала могућности. Тако је ова Српкиња, као Рускиња, осветлала образ и Србији и царској Русији ― тврди историчарка Галина Шевцова.
Извор: Опанак, Вечерње новости
