Јелена Анжујска је оснивач прве женске школе на Балкану у Брњаку преминула 8. фебруара 1314. године. Жена краља Уроша подигла је цркве и манастире у Котору, Бару, Улцињу, Градцу на Ибру, Јелеч град на Рогозни и Двор у Брњацима подно Мокре Горе
Овог 8. фебруара навршено је тачно 709 године од смрти Јелене Анжујске, жене краља Уроша Првог.
На крајњем северозападу Косова и Метохије, тамо где је Јелена Ажујска, жена краља Уроша Првог, имала своје дворе и прву женску школу на Балкану, у Брњаку код Зубиног Потока, после седам и по векова 2020. године, обнављен је монашки живот изградњом храма светог Георгија и доласком монахиња у њему.
Око 1250. године краљ Урош, (владао 1244 – 1276) се оженио Јеленом из Француске, из краљевске лозе Анжујаца. Женидба је била потребна ради јачања савеза са Западом, јер су у то време са истока Турци већ надирали.
Неколико година пре, у част будуће краљице, долином Ибра од Рашке до Краљева, засађени су јорговани, тако да се и данас овај део долине Ибра зове Долина јоргована.
Јелена Анжујска имала је велики утацај и на политички живот краља Уроша. Како каже архиепископ Данило, она је била омиљена жена , како међу Србима тако и међу Латинима у Приморју, поштована једнако и од српске и од латинске цркве.
Најпознатија је била по томе што је несебично подизала цркве. Подигла је римокатоличке цркве и манастире у Котору, Бару, Улцињу, Скадру али и у унутрашњости , манастир Градац на Ибру, Јелеч град на Рогозни који је био њен летњиковац, Двор у Брњацима подно Мокре Горе…
Жена доброте и дарежљивости
О утицају Јелене Анжујске на политички живот мужа краља Уроша најбоље сведочи једно њено сачувано писмо упућено архиепископу Алеарду у Дубровнику и кнезу Сторлату у овом граду.
Србија у то време није имала добре односе са Дубровником, а Францускиња на српском престолу, заклела се пред дубровачким посланицима, да ће ”љубити цео град”, и трговце код себе штитити чак и без дозволе краљеве, буде ли краљ Урош имао каквих рђавих намера против Дубровника, опремао војску, или оружао пљачкашке чете, она ће, што год брже може, известити град о томе.
Краљица Јелена је подигла дворац у Брњацима у другој половини тринаестог века. Као Jеленин дворац, Брњаци се помињу 1267 – 68 године.
У свом дворцу у Брњацима Јелена Анжујска је основала прву женску школу на Балкану. У једном свом спису архиеписком Данило пише : -” Она заповеди у целој својој области сакупљати кћери сиромашних родитеља, и њих хранећи у свом дому, обучаваше сваком добром раду, који приличи за женски пол. А кад су одрасле удаваше их за мужеве да иду у своје куће, обдарујући их сваким богатством, а на место њих узимаше друге девојке као прве”.
Везови из школе у Брњаку
Карактеристични косовски мотиви и везови на женском рубљу, који су у овом крају очувани и данас, добили су основне линије у првој женској школи на Балкану.
Краљ Урош и Jелена Анжујска су имали три сина : Драгутина ( 1276 – 1282), Милутина ( 1282 – 1321) и Уроша III (1321 – 1331). Син Драгутин је после преузимања престола 1276. године оставио мајци Јелени поседе у Приморју, од Дубровника до Скадра који су се дуго називали земља краљице матере. У унутрашљости Јелени су припали Плав, двор Брњаци и Јелеч град.
Бивши двори Јелене Анжујске у Брњацима, Саставцима, повремено се појаве из воде када падне ниво језера, која их скрива у својој дубини.
Јелена Анжујска је живела више од 80 година. Умрла је пре седам векова, тачније 8. фебруара 1314. године а сахрањена је у свом манастиру Градац крај Ибра, недалеко од Рашке. Како је написао архиепископ Данило тога дана у Брњацима се сакупио цео народ српске земље.
У знак сећања на Јелену Анжујску већ две деценије је устаљена културна манифестација ”Дани јоргована” која се одржава у Краљеву, Зубином Потоку и другим местима.
Прва српска краљица која је постала светитељка
Краљица Јелена Анжујска, као монахиња Јелисавета, 1314. године сахрањена је у гробници Градачке цркве. Легенда каже да се после три године од смрти јавила једном монаху у сну и тражила да изваде њено тело из земље. Уз присуство рашког владике Павла, гроб краљице Јелене је отворен и пронађено је њено тело „где лежи као у роси“, и од те 1317. године Јелена је уврштена у календар Светих и слави се као светитељка 12. новембра по новом календару. Њено прво житије написао је српски архиепископ Данило Други, као житије прве српске краљице која је постала светитељка. За време турске владавине њене мошти су премештане и сакривене да би биле сачуване, и још нису откривене.
Рука у Тврдошу
Иако католкиња, Јелена је око 1280. године у цркви Светог Николе код Скадра, који је иначе она подигла као православни манастир, примила и монашки завет, те постала монахиња Јелисавета.
Монаси манастира Тврдош као велику светињу чувају руку за коју предање каже да припада краљици Јелени.
Текст и фотографије: Зоран Влашковић
