Jelena Anžujska je osnivač prve ženske škole na Balkanu u Brnjaku preminula 8. februara 1314. godine. Žena kralja Uroša podigla je crkve i manastire u Kotoru, Baru, Ulcinju, Gradcu na Ibru, Jeleč grad na Rogozni i Dvor u Brnjacima podno Mokre Gore
Ovog 8. februara navršeno je tačno 709 godine od smrti Jelene Anžujske, žene kralja Uroša Prvog.
Na krajnjem severozapadu Kosova i Metohije, tamo gde je Jelena Ažujska, žena kralja Uroša Prvog, imala svoje dvore i prvu žensku školu na Balkanu, u Brnjaku kod Zubinog Potoka, posle sedam i po vekova 2020. godine, obnavljen je monaški život izgradnjom hrama svetog Georgija i dolaskom monahinja u njemu.
Oko 1250. godine kralj Uroš, (vladao 1244 – 1276) se oženio Jelenom iz Francuske, iz kraljevske loze Anžujaca. Ženidba je bila potrebna radi jačanja saveza sa Zapadom, jer su u to vreme sa istoka Turci već nadirali.
Nekoliko godina pre, u čast buduće kraljice, dolinom Ibra od Raške do Kraljeva, zasađeni su jorgovani, tako da se i danas ovaj deo doline Ibra zove Dolina jorgovana.
Jelena Anžujska imala je veliki utacaj i na politički život kralja Uroša. Kako kaže arhiepiskop Danilo, ona je bila omiljena žena , kako među Srbima tako i među Latinima u Primorju, poštovana jednako i od srpske i od latinske crkve.
Najpoznatija je bila po tome što je nesebično podizala crkve. Podigla je rimokatoličke crkve i manastire u Kotoru, Baru, Ulcinju, Skadru ali i u unutrašnjosti , manastir Gradac na Ibru, Jeleč grad na Rogozni koji je bio njen letnjikovac, Dvor u Brnjacima podno Mokre Gore…
Žena dobrote i darežljivosti
O uticaju Jelene Anžujske na politički život muža kralja Uroša najbolje svedoči jedno njeno sačuvano pismo upućeno arhiepiskopu Aleardu u Dubrovniku i knezu Storlatu u ovom gradu.
Srbija u to vreme nije imala dobre odnose sa Dubrovnikom, a Francuskinja na srpskom prestolu, zaklela se pred dubrovačkim poslanicima, da će ”ljubiti ceo grad”, i trgovce kod sebe štititi čak i bez dozvole kraljeve, bude li kralj Uroš imao kakvih rđavih namera protiv Dubrovnika, opremao vojsku, ili oružao pljačkaške čete, ona će, što god brže može, izvestiti grad o tome.
Kraljica Jelena je podigla dvorac u Brnjacima u drugoj polovini trinaestog veka. Kao Jelenin dvorac, Brnjaci se pominju 1267 – 68 godine.
U svom dvorcu u Brnjacima Jelena Anžujska je osnovala prvu žensku školu na Balkanu. U jednom svom spisu arhiepiskom Danilo piše : -” Ona zapovedi u celoj svojoj oblasti sakupljati kćeri siromašnih roditelja, i njih hraneći u svom domu, obučavaše svakom dobrom radu, koji priliči za ženski pol. A kad su odrasle udavaše ih za muževe da idu u svoje kuće, obdarujući ih svakim bogatstvom, a na mesto njih uzimaše druge devojke kao prve”.
Vezovi iz škole u Brnjaku
Karakteristični kosovski motivi i vezovi na ženskom rublju, koji su u ovom kraju očuvani i danas, dobili su osnovne linije u prvoj ženskoj školi na Balkanu.
Kralj Uroš i Jelena Anžujska su imali tri sina : Dragutina ( 1276 – 1282), Milutina ( 1282 – 1321) i Uroša III (1321 – 1331). Sin Dragutin je posle preuzimanja prestola 1276. godine ostavio majci Jeleni posede u Primorju, od Dubrovnika do Skadra koji su se dugo nazivali zemlja kraljice matere. U unutrašljosti Jeleni su pripali Plav, dvor Brnjaci i Jeleč grad.
Bivši dvori Jelene Anžujske u Brnjacima, Sastavcima, povremeno se pojave iz vode kada padne nivo jezera, koja ih skriva u svojoj dubini.
Jelena Anžujska je živela više od 80 godina. Umrla je pre sedam vekova, tačnije 8. februara 1314. godine a sahranjena je u svom manastiru Gradac kraj Ibra, nedaleko od Raške. Kako je napisao arhiepiskop Danilo toga dana u Brnjacima se sakupio ceo narod srpske zemlje.
U znak sećanja na Jelenu Anžujsku već dve decenije je ustaljena kulturna manifestacija ”Dani jorgovana” koja se održava u Kraljevu, Zubinom Potoku i drugim mestima.
Prva srpska kraljica koja je postala svetiteljka
Kraljica Jelena Anžujska, kao monahinja Jelisaveta, 1314. godine sahranjena je u grobnici Gradačke crkve. Legenda kaže da se posle tri godine od smrti javila jednom monahu u snu i tražila da izvade njeno telo iz zemlje. Uz prisustvo raškog vladike Pavla, grob kraljice Jelene je otvoren i pronađeno je njeno telo „gde leži kao u rosi“, i od te 1317. godine Jelena je uvrštena u kalendar Svetih i slavi se kao svetiteljka 12. novembra po novom kalendaru. Njeno prvo žitije napisao je srpski arhiepiskop Danilo Drugi, kao žitije prve srpske kraljice koja je postala svetiteljka. Za vreme turske vladavine njene mošti su premeštane i sakrivene da bi bile sačuvane, i još nisu otkrivene.
Ruka u Tvrdošu
Iako katolkinja, Jelena je oko 1280. godine u crkvi Svetog Nikole kod Skadra, koji je inače ona podigla kao pravoslavni manastir, primila i monaški zavet, te postala monahinja Jelisaveta.
Monasi manastira Tvrdoš kao veliku svetinju čuvaju ruku za koju predanje kaže da pripada kraljici Jeleni.
Tekst i fotografije: Zoran Vlašković
