Ishrana je u srednjem veku zavisila od mnogih faktora, pre svega od nivoa praizvodnje hrane i društvene klase o kojoj se radi. Broj vrsta biljaka i životinja, korišćenih u ishrani, bio je znatno manji nego danas kada se sa drugih kontinenata šire nove vrste i razvijaju sorte i način proizvodnje sa većim prinosom.
Tako je srednjovekovni čovek bio više okrenut prirodi, lovu, ribolovu i korišćenju viće biljnih vrsta iz prirode uz proizvodnju poljoprivrednih praizvoda.
Naravno, drugačije su se hranili seljaci od plemstva i sveštenstvo.
Seljačka jela su bila jednostavna, ali često ukusna, tako da su se neka od njih u tradiciji održala do danas u svim krajevima Srbije. Za razliku od seljačke kuhinje koja se sačuvala samo u tradiciji i retkim zabeleženim receptima, vlastelinska, a posebno monaška je zabeležena u brojnim spisima i posebnim kuvarima.
Oni su nastali i do danas se sasačuvali u brojnim zapadnoevropskim samostanima (kod nas u spisima manastira Hilandara). Oni i danas izazivaju pažnju i primenu u eskluzivnim nacionalnim kuhinjama.
A evo koje je jelo bilo najpoznatije! Pripremite ga i vi!
Varivo od mladog boba (Hilandar)-Bob i sočivo (leće) su veoma hranjive mahunarke koje su se u srednjem veku daleko više gajile nego pasulj. Danas su skoro potpuno nestale sa naših polja i trpeza:
Sastojci:1/2 kg mladog bobovog zrna, glavica crnog luka,2 kašike ulja, so, peršun i lovorov list, malo tucane suve paprike,1/2 kašike brašna
Priprema: Na ulju poprzite sitno seckan luk, zatim dodajte bob i dinstajte dok potpuno ne omekša. Zatim dodajte so i pomenute začine, sipajte pola kašike brašna koje se razmute u vodi, a zatim kuvajtejoš 15 minuta. Prijatno
