По повлачењу некадашњег Панонског језера, чији се један залив дубоко завлачио између планина Јастрепца и Пасјаче, остало је између ових планина његово заравњено дно. По таквом земљишту — састављеном од водоравних слојева глине, лапора и жућкасте иловаче — потекла је Топлица преко око 600.000 година. Извире испод Сувог рудишта, једног од јужних врхова Копаоника. Име је добила по низу топлих вода које избијају из дубине земље, готово свуда дуж њеног тока од 136 километара. Топлица је највећа лева притока Јужне Мораве. За реку Топлицу везан је необичан природни феномен јединствен у Европи, изузетно атрактиван за туристе.
Улазећи у град Прокупље, река најпре обилази брдо Хисар готово у пуном кругу, па затим тече средином града. На врху брда био је средњовековни град (према предању, град Југ-Богдана), па је река представљала јаку одбрамбену препреку. И сада, на левој обали, стоји кула са које се бранила тврђава. Према легенди, постојао је и прокоп, који је спајао пречицом овај речни лук, па је и град по њему добио име Прокупље. Историчари, пак, тврде да је име граду дато кад су овамо 1386. године донете мошти светог Прокопија. Обилазећи Хисар, Топлица није успела да пробије своје корито у правцу којим је текла, тако да скреће у облику лука дужине око 700 метара, правећи један издужени полукруг. Река тако скреће у потпуно супротном правцу у коме је до тада текла са североистока од Куршумлије, и наставља према југозападу па тако формира скоро паралелно корито, дужине 1 030 метара. Ако се овај део тока Топлице посматра са брда Хисар, стиче се утисак да вода иде узбрдо, што изгледа чудно и атрактивно за посматрача. Ова природна појава, која се стручно зове епигенија не постоји нигде другде у Европи. Наиме, река Топлица пролазећи кроз Прокупље прави две епигенетске долине. Овакве појаве се јављају у природи када се река ненормално усеца у више земљиште од отпорнијих стена и ако се у непосредној близини налази ниже земљиште сачињено од мекших стена. Наш познати научник Јован Цвијић је овом природном феномену дао име, епигенија.
Река даље наставља свој ток у правцу североистока све до превоја између брда Мало Губе и Велико Губе, полукружно скреће у правцу југа још 2 310 метара, одакле наставља у правцу истока, према свом ушћу у Јужну Мораву. Река Топлица обилазећи око брда Хисар усеца корито од око 4 890 метара.
Постоје разне могућности да се ова ретка природна појава валоризује и презентује чиме би се употпунила укупна туристишка понуда Топлице. Нажалост, управо тај део тока Топлице је готово неприступачан, јер су обале зарасле у шибље и коров. Туристички потенцијали садржани су и у чињеници да је Прокупље на путу ка познатим бањама Пролом, Луковској и Куршумлијској, као и Ђавољој вароши.
Опанак, Политика, belami.rs
