Петогодишња Ивана је једино дете у селу, миљеница свих мештана: Пре ње последњи пут се у читавој околини неко родио 1985.

У планинском селу Крагујевац крај Вишеграда радост је донела девојчица Ивана, која је постала миљеница целог села. Пре ње, последњи пут се родило дете у том и пет околних села 1985. године.

Она, мама Валентина, која је у село дошла из Скадра и тата Милета, најмногобројнија су породица у овом селу, пише Радио Слободна Европа. Село има укупно 14 становника, а највише је оних преко 65 година.

Фото: Радио Слободна Европа, принтскрин
Фото: Радио Слободна Европа, принтскрин

Већина кућа у Крагујевцу су празне, док постоје и оне у којима бораве самци. Као и у већини малих места на Балкану, и одавде су млади отишли у веће градове у потрази за бољим и лагоднијим животом.

До прве продавнице, школе и амбуланте из овог села треба преко 20 километара.

Миле Милићевић, Иванин отац, као старији човек одлучио је да се одсели километрима далеко. Остао је без посла у полицији, а пошто није хтео да ради код приватника за 200 евра, решио је да се врати на своје огњиште, у своје село где је имао породичну кућу. Био је неожењен.

– Решио сам да створим брак и потражио сам супругу у Албанији, јер сам чуо од доста момака који су се оженили са Албанкама, да су добре жене, да су радне и да поштују породицу и традицију – прича Миле.

Валентина је испунила сва Милова очекивања вредне и добре супруге иако ништа није знала о њему ни о месту у које долази. Доведена је из скадарске регије, црногорског је порекла. Прихватила је живот у Крагујевцу и научила српски језик.

једино дете у селу

Заједнички живот Албанке и Србина у планинском селу Крагујевац, крунисан је добијањем ћерке Иване, која је целом селу донела велику радост. Од 1985. године она је прво дете које је рођено у овом селу.

– Ја радим око коња, чистим шталу, цепам дрва и вежем коња, дам им сена и све. И овце намирим. Имам јање, једно шарено и једно бело. Синоћ ми се ојарила једна. И коке имам, пет кока. Имам шест оваца и јањића. Имам коза, држим Козе. Немам другарице, немам ниједну – рекла је Ивана док је држала коња који је пио воду.

Ипак, радост коју је Ивана приређивала мештанима нестаће следеће јесени када буде кренула у школу. Она и мајка ће отићи у подстанаре током школских дана. За малу Ивану, то ће бити потпуно нови свет.

Извор: Радио Слободна Европа

Придружите се тиму успешних: Објављен оглас за закуп локала на београдским пијацама

ЈКП “Београдске пијаце” са задовољством обавештава заинтересована физичка и правна...

Вршњачко насиље: Како му стати на пут?

Спречавање и заустављање насиља подразумева посвећеност стварању безбедног окружења...

Београдске пијаце: Објављен оглас за закуп тезги, расхладних витрина и боксева

ЈКП “Београдске пијаце” са задовољством обавештава заинтересоване произвођаче и предузетнике...