Ова надалеко позната породица је била једна од најбогатији и најугледнијих породица тога време Аустроугарске. Велики моћ и утицај је имао Лазар Дунђерски отац трагично и прерано преминуле Ленке Дунђерски.
Лазар је био ожењен са Софијом Ђорђевић која је била ћерка пароха у Сентоманошу. У браку са њом имао је два сина Гедеона-Геду и Ђорђа, и ћерке Милку, Олгу и Јелену – Ленку.
После трагичне смрти своје мезимице Ленке, Лазар је наставио да живи повучено, смрт Ленке није утицала на богаство породице које је наставило да расте, а Лазар је био велики добротвор и помагао је сиротињи када год је могао.
Лазар је волео да проводи време и са Лазом Kостићем, који је био у Сомбору све до његове смрти 1910.године. Лазар Дунђерски је умро 7 година после свог пријатеља у дубокој старости у Бечком санаторију као најбогатији човек у Војводини тога времена.
Сахрањен је у Србобрану у породичној капели Светог Георгија поред оца и вољене ћерке.
Гедеон Геда Дунђерски после сестрине смрти докторирао је права у Будимпешти и са оцем управљао имањем. Оженио се Теодором Влаховић, имао је два сина, Душана и Лазара и кћер Софију.
Имао је неколико спахилука са замковима, парковима и ловилиштима, неколико фабрика, хотел “Kраљица Марија” у Новом Саду. Поседовао је: пиваре у Челареву и Зрењанину, кудељару у Челареву, две фабрике шпиритуса – у Србобрану и Челареву, парни млин у Србобрану, фабрику уља у Србобрану, као и више индустријских предузећа у Новом Саду.
Ђорђе Дунђерски
Најтужнију судбини можда је имао овај члан породице Дунђерски.
На свом имању у Kамендину је имао велику ергелу коња. Био је саоснивач хиподрома у Београду и Сајма у Новом Саду. Био је ожењен Олгом, ћерком генерала Митра Мартиновића. Имали су сина Гедеона и ћерку Надежду.
Тешка времена за породицу су наступила након 1945. године. Ђорђе је осуђен због “сарадње са окупатором” на принудни рад у трајању од седам месеци, али и конфискацијом целокупне имовине.
Он је током Другог светског рата у великој мери помагао рад Матице српске и Српске православне цркве, па чак и народноослободилачки покрет.
Kазну затвора није никада одслужио. Умро је у Новом Саду у јесен 1950 у 84. години живота.
Године 2008. суд у Новом Саду је констатовао да Ђорђа Дунђерски није имао “поштено суђење” и да је читав поступак имао за циљ конфискацију његове огромне имовине и рехабилитовао га.
