Ova nadaleko poznata porodica je bila jedna od najbogatiji i najuglednijih porodica toga vreme Austrougarske. Veliki moć i uticaj je imao Lazar Dunđerski otac tragično i prerano preminule Lenke Dunđerski.
Lazar je bio oženjen sa Sofijom Đorđević koja je bila ćerka paroha u Sentomanošu. U braku sa njom imao je dva sina Gedeona-Gedu i Đorđa, i ćerke Milku, Olgu i Jelenu – Lenku.
Posle tragične smrti svoje mezimice Lenke, Lazar je nastavio da živi povučeno, smrt Lenke nije uticala na bogastvo porodice koje je nastavilo da raste, a Lazar je bio veliki dobrotvor i pomagao je sirotinji kada god je mogao.
Lazar je voleo da provodi vreme i sa Lazom Kostićem, koji je bio u Somboru sve do njegove smrti 1910.godine. Lazar Dunđerski je umro 7 godina posle svog prijatelja u dubokoj starosti u Bečkom sanatoriju kao najbogatiji čovek u Vojvodini toga vremena.
Sahranjen je u Srbobranu u porodičnoj kapeli Svetog Georgija pored oca i voljene ćerke.
Gedeon Geda Dunđerski posle sestrine smrti doktorirao je prava u Budimpešti i sa ocem upravljao imanjem. Oženio se Teodorom Vlahović, imao je dva sina, Dušana i Lazara i kćer Sofiju.
Imao je nekoliko spahiluka sa zamkovima, parkovima i lovilištima, nekoliko fabrika, hotel “Kraljica Marija” u Novom Sadu. Posedovao je: pivare u Čelarevu i Zrenjaninu, kudeljaru u Čelarevu, dve fabrike špiritusa – u Srbobranu i Čelarevu, parni mlin u Srbobranu, fabriku ulja u Srbobranu, kao i više industrijskih preduzeća u Novom Sadu.
Đorđe Dunđerski
Najtužniju sudbini možda je imao ovaj član porodice Dunđerski.
Na svom imanju u Kamendinu je imao veliku ergelu konja. Bio je saosnivač hipodroma u Beogradu i Sajma u Novom Sadu. Bio je oženjen Olgom, ćerkom generala Mitra Martinovića. Imali su sina Gedeona i ćerku Nadeždu.
Teška vremena za porodicu su nastupila nakon 1945. godine. Đorđe je osuđen zbog “saradnje sa okupatorom” na prinudni rad u trajanju od sedam meseci, ali i konfiskacijom celokupne imovine.
On je tokom Drugog svetskog rata u velikoj meri pomagao rad Matice srpske i Srpske pravoslavne crkve, pa čak i narodnooslobodilački pokret.
Kaznu zatvora nije nikada odslužio. Umro je u Novom Sadu u jesen 1950 u 84. godini života.
Godine 2008. sud u Novom Sadu je konstatovao da Đorđa Dunđerski nije imao “pošteno suđenje” i da je čitav postupak imao za cilj konfiskaciju njegove ogromne imovine i rehabilitovao ga.
