На већ традиционалној књижевној вечери поводом уручења прилога за манастир Милентије веома интересантне, а пре свега истините ствари могле су се чути од Матије Бећковића о савременом друштву у Србији.
И У СРЕЋНИЈИМ ЗЕМЉАМА КУЛТУРА ЈЕ ЗА МАЛИ БРОЈ ЉУДИ
– Јесте, донирали смо за ратну сирочад, за народне кухиње, за… Да не набрајам. Чини вам се да ничег нема, да је све пустиња. Ал’ кад се нешто мало мрдне, као и пустиња чим је ороси киша, покаже да је жива. Говорим о суграђанима, о људима.
Варка је да не постоје, и још је већа варка да је потреба за културом изумрла. Чим једну варницу у ту таму убациш – блесак људских очију одува мрак – каже Бећковић, преноси Блиц.
– Нама је то мало, хтели бисмо више, а веће је чудо што постоји било шта и било каква дилема око тога. Чудо је што се уопште копрцамо – каже Бећковић.
ИМАМО ЗА АЈФОН, АЛИ НЕМАМО ЗА ЗУБАРА
– Ушли смо у неку врсту спиритистичке сеансе. У погрешном тренутку. Радимо на себи и медитирамо – док кућа гори. Само да смо задовољни са собом, па ћемо бити помириени са свим и свачим. Учинити да други мисле да си срећан – то је једини важећи морал. Србија ради јогу на ивици провалије – рекао је Бећковић.
– Закаснили смо у процесу отуђења. Нисмо ускладили ниво отуђености са трендовима. Имамо ајфон, а немамо за зубара. Што и ми не бисмо били под искушењима под којима су сви – закључио је Матија.
