Овај термин пореклом из хебрејског, настао је од корена у значењу чврстина, одлучност.
У Старом завету реч АМИН симболизује истину, која се “ублагосиља на земљи, благосиљаће се Богом истинијем”. (Kњига пророка Исаије, 65:16)
Исто тако Исус се у Откривењу св. Јована назива Амин.
Пошто је у култу древних Јевреја реч АМИН веома много употребљавана у значењу жеље, али много више као потврда реч чије је смисао:
“то је тачно заиста!”
Амин је постао симбол потпуне привржености вери, попримиривши у религијама Kњиге смисао завата: “Нека тако буде” .
Исто значење рец амин има и у исламу, где се изговара после прве суреиз Kурана, али и на крају молитве.
По некима хебрејска реч :”АМЕН” чне почетне речи А(Л) (ИЛИ Ел), МЕ(лех) и Н(еман), што значи: “Бог, краљ достојан поверења”.
У кабали је то магицна реч, чија је нумричка вредност 99. Посто реч амин има исти корен као емума (“вера”), онај који је изговара истовремено потврђује своју веру у јудаизму и монотеизму.
