Из биографије јединог српског нобеловца и највећег нашег писца, Иве Андрића, познато је да је у једном периоду био члан и подржавао покрет Млада Босна.
Томе сведочи и један Андрићев запис из 1934. године у коме српски нобеловац говори о самом покрету, својим саборцима, идеалима и Гаврилу Принципу.
Млада Босна је политичко-револуционарна омладинска организација, настала око 1904. године, која се борила против окупације провинције Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске, а за њено припајање Србији и другим јужнословенским земљама.
Херојско жртвовање зарад ослобођења од аустроугарске тортуре, за младобосанце било је логично.
Ова на почетку идеалистичка организација пуна младих људи деценију касније заувек је остала забележена у историји када је њен члан, Гаврило Принцип убио надвојводу Франца Фердинанда.
Међу члановима Младе Босне било је интелектуалаца који су се школовали у Бечу. Дела Владимира Гаћиновић и нобеловца Иве Андрића, оставила су значајан печат у српској књижевности.
У гимназијским данима Андрић је био ватрени поборник интегралног југословенства, члан Младе Босне и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од аустроугарске власти, пише Дневно.
Ево шта је једини српски Нобеловац написао о Младој Босни давне 1934. године:
„Не жалећи се и примајући ход догађаја и ред ствари у људској судбини, не тражећи од новог нараштаја више разумевања него што он може да га има, ми, из 1914. године, упиремо данас један другом поглед у очи и са жаром, али и са том дубоком меланхолијом, тражимо оно наше из 1914. године, што је изгледало страшно, дивно и велико, као међа векова и раздобља, а што полако нестаје и бледи као песма која се више не пева или језик који се све мање говори.
Али, између себе, гледајући један другом у зенице које су виделе чуда, права чуда, и остале и даље живе да гледају ово свакодневно сунце, ми подлежемо увек неодољивом, за нас вечном чару тих година. Тада ми опет добивамо крила и окриље патње и жртве савладаног страха и прежаљене младости.
И док нас траје, ми ћемо у себи делити свет по томе на којој је ко страни био и чиме се заклињао 1914. године. Јер то лето, лето 1914, жарко и мирно лето, са укусом ватре и леденим дахом трагедије на сваком кораку, то је наша права судбина”.
Опанак/Дневно
