Матичари из једне од централних београдских општина, који су деценијама радили заједно, откривају како су постали експерти за процену будућности бракова.
Како кажу, да би им посао учинили занимљивијим, а своју интуицију приликом читања људи проверили и изоштрили, ови матичари су органозовали “опкладу”.
Према њиховим речима, то није била права опклада, јер победник никада не би добио ништа сем задовољство што је боље проценио колико ће одређен брак трајати.
Наравно, своје процене нису давали за све бракове, већ само за оне које су процењивали као ризичне, а како сами кажу, таквих није било баш мало.
„После неколико година рада смо почели да размишљамо – ко су ти људи који склапају брак. Ко је одакле, из каквих средина, какви су им културолошки корени, породице, интересовање, друштвени статус, материјални… И када смо почели да добијамо пресуде о разводу бракова, схватили смо да већина њих уопште не зна шта је заједнички живот. Нека им је и лепо неколико сати дневно, али шта ће сутра када се пробуде? Ко ће да оде куповину, ко да размести по стану, спреми ручак, баци ђубре, сипа бензин у аутомобил, плати рачуне у пошти… Ретко ко то пре брака рашчисти у својој глави. Све се сведе на тренутну привлачност. А ако се брак заснива на томе, онда не може да траје. То је једноставно хемијски процес.“
На дужину брака утицаће и то из каквих породица су младенци, каква су им интересовања, пријатељи, као и којим послом се баве.
„Ако је с једне стране типична грађанска породица, а с друге она која је тек стигла у град, то су два света која ће тешко да се усагласе јер су им породичне традиције и вредности потпуно различите. Како да се разумеју потомак који је тек стигао у Београд из неког малог места с брда и девојка одрасла у Војводини? Не тврдим да то никако не може да успе, али је потребан много већи труд. Сам однос према женама је у тим крајевима и данас другачији. Негде жене и деца још седе за одвојеним столом од мушкараца, а девојка која би требало то да разуме је трећа грађанска генерација! Не иде то нимало једноставно, пракса је показала да то у бројним случајевима не може да се превазиђе.“
Хајде да узмемо пример када обоје имају високи ниво образовања, да су у томе егал. Осим породица са обе стране, ту се појављује и окружење оба супружника. Док су се забављали, виђали су се с друштвом и с једне и с друге стране, упознавали се међусобно са старим пријатељима, са колегама с посла. Идеално је када су партнери из истоветног интелектуалног окружења, али то је у пракси ретко. Ако је, на пример, њено друштво вишег образовног нивоа, из интелектуалне породице, а он из слабијег, без обзира на то колико се лично усавршавао да би завршио школе, како да се уклопе? Он је мало или нимало путовао по свету, нема навику да одлази у биоскоп или у позориште, на концерте, а њено друштво је сасвим другачије, разговарају о путовањима, искуствима из света, утисцима са представа…
О чему он да прича? Ови о Паризу, Венецији или Њујорку, а он о родном крају. Углавном ћути у таквом окружењу и с временом почиње да избегава друштво којем не припада. Опет, он је у својој средини главни ‘баја’ и гледаће да што више увуче жену у ту причу где се осећа важним. Наравно да ту настају проблеми који се често завршавају разлазом. Ретко успева брак када се лекарка уда за возача.“
Већина младенаца у почетку живи с родитељима једног или другог супружника. Мали је проценат оних који заједнички живот почињу самостално. „То се ми заваравамо да је другачије. Већина каже – у почетку ћемо тако, па ћемо да се сналазимо. А какви су били стамбени кредити пре 10 или 15 година? Ужас! Ко се у то увалио, угасио је. Без помоћи породице не могу да преживе. Не говорим о малом слоју који има новца. Већина се мучи. Онима који су подстанари страховито пада стандард због свих трошкова изнајмљивања стана и настају проблеми, почињу свађе. Многи се разведу баш због немогућих услова у којима су се нашли.“
Матичари кажу да се још у ресторану да видети ко ће у брачној заједници бити шеф!
„Одмах се тамо види какве су родбине с чије стране, у каквим аутомобилима долазе, како су обучени, да ли су им одела скројена по мери или су позајмљена, какве су ципеле, сатови, какве поклоне доносе, како се понашају, где ко седи, чија је фамилија ближа младенцима, а ко је у ћошку, ко чашћава музичаре, а ко је једва скупио новац да донесе поклон, плати једну фотографију…. И одмах се зна ко је шеф у тој причи.“
Као најупечатљиви пример лошег односа памти младожењу из такозване старе београдске породице и младе која је недавно стигла у град. „Одмах се видело да од тога нема ништа или да ће млада, ако јој не прекипи, до краја живота морати да трпи омаловажавање.“
Само наизглед ситница – да је младожења тражио да се прво фотографише његова фамилија – била је довољан сигнал у ком смеру брак иде.
„Сви са његове стране су се сликали само с њим, па су онда довели и младу и све то поновили. Тек је после тога могла да се фотографише и њена породица. Од првог тренутка се видело да је то ‘гажење’. Наравно да је брак пропао. Ипак девојка није могла дуго да трпи такав однос.“
На дуговечност брака утиче и менталитет младенаца, али и њихових родитеља
„Велика свадба у хотелу. Као матичари унапред знамо како ће се младожења и млада изјаснити о презимену јер се то договоримо раније. И млада саопшти да задржава своје презиме и додаје мужевљево. Како је то рекла, младожењин отац викне: ‘Стани мало.’ Мук у сали. ‘Ко ово плаћа? Чија кућа ово плаћа? Каква, бре, два презимена?’ Младенци у шоку, он спустио главу, млада се тресе. И одустане од два презимена, узме само мужевљево. Развели су се, мада не баш брзо колико сам предвидео.“
Брак који је најкраће трајао заправо је потпуно несвакидачња прича:
Најкраћи брак, ако се тако може назвати, с необичним расплетом, било је венчање после којег су се сватови упутили у хотел на прославу, а млада убрзо побегла с неким из собе у коју је отишла да се наводно пресвуче.
„Када је сазнао шта се десило, младожењин отац је узео микрофон од музике, замолио госте с младине стране да сви напусте ресторан, а да званице с младожењине стране остану како би прославили што су се ‘решили кур…’ Музика затечена, не знају шта да свирају, а младожењин отац крене од стола до стола да наздравља и подиже атмосферу. Позове шефа хотелског ресторана, затражи да се за његове госте спреми и комплетна вечера, каже да ће, без обзира на цену, све то да плати. ‘И да ништа не фали.’ Остали су до зоре. Музика никад више новца од бакшиша није зарадила.“
Са друге стране најдирљивије венчање никога није оставило равнодушним:
Најдирљивије венчање је било између високообразованог пара. Већ су имали двоје деце, али формално нису озаконили заједницу. „Нажалост, он је доживео саобраћајни удес и остао парализован. И после те трагедије одлучили су да се и званично узму. У кући су били присутни родитељи са обе стране и кумови. Толико лепо и дирљиво. А тешко је остати потпуно прибран у таквим околностима. Гануло ме је неописиво.“
Далеко од очију знатижељних остају венчања на којима се, када алкохол узме маха, заподену кавга и туча између родбина с једне и друге стране. „Е, када би сниматељи и фотографи могли да објаве ‘колекције’ са таквих свадби, то би била забава. Не смеју, наравно, плаћени су да раде и снимке предају оном ко их је платио.“
Очеви прете, а криминалци узимају женска презимена!
Било је и претњи очева који нису желели да им се ћерка уда за човека којег они не прихватају, једног господина је венчавао четири пута, на великом венчању су и младој и младожењи родитељи били разведени, па су сви дошли с новим породицама и децом из нових бракова, седели за истим столом и савршено се провели, а за такозвану естраду, спортисте и криминалце нема шта да каже, сем да је реч о бацању новца. Али „има и криминалаца који користе венчање да промене презиме, узму женино. То им је дозвољено, на други начин то не могу да ураде. Добију нова документа и могу да путују где хоће. То полиција не може да им забрани.“
И као важну напомену о модерној „заједници из љубави“ наводи да се парови са много новца знатно ређе разводе од других, а да је разлог јасан: „Њима се интереси преплићу. Чак и фамилије преко младенаца склапају неке послове. И не желе после да деле имовину коју су стекли током заједничког живота.“
(Newsweek)
