Deda – Adam Mujović u serijalu „Prizrenske priče“ koji se emituje na Televiziji „Hram“, autora Nikole Stankovića, glavni je akter jedne nesvakidašnje i gotovo neverovatne priče.
Naime, osamdesetosmogodišnji Albanac, Adam Mujović, u ovoj emisiji ispričao je zašto se pre 5 godina krstio u Pravoslavnoj crkvi.
– Oni se Bogu mole, a mrze druge nacije, zauzimaju druge zemlje, prave ratove. To je i jedan od razloga što sam se ja krstio i preuzeo pravoslavlje – rekao je deda Adam i dodao:
– Pravoslavna vera je najčistija vera u celome svetu, više poštuje druge narode nego sami sebe, eto takva je ta vera – kaže on.
Deda Adam je rekao da mu uopšte nije važno šta njegova porodica misli o njegovoj promeni vere:
– Moja porodica može da misli šta hoće, ja sam izabrao svoj put. Ovde u Prizrenu se desilo pravo divljaštvo, to što se desilio srpskom narodu ovde ne može da se opiše. Bio sam tu. Ceo svet je video kako se ruše crkve, bogomolje. Da im se sada crkve ostave na čuvanje kako traže oni bi ih zbrisali, ni kamenje ne bi ostalo od svetinja – rekao je Adam Mujović u serijalu „Prizrenske priče“.
Autor serijala Nikola Stanković izjavio je da je dedu Adama pre par dana prvi put sreo na Liturgiji u Sabornom Hramu u Prizrenu, i da su ga na njega uputili preostali Srbi koji žive u Prizrenu.
– Tokom cele Liturgije sedeo je sam. Izolovan i koncentrisan na molitvu. Kada sam mu nakon liturgije prišao, ukratko mi je ispričao svoju životnu priču. Rekao mi je da svake nedelje i na svaki praznik dolazi na Liturgiju zajedno sa malom Milicom Đorđević i njenom majkom, o kojima se poslednjih godina brine kao o članovima svoje najuže porodice.
– Bio je veoma nenametljiv i skroman, tako da sam u jednom trenutku pomislio da je suludo i pitati ga da govori pred kamerama o svom životu. Ipak, bila bi prava šteta da šira javnost bude uskraćena za jednu tako nesvakidašnju priču“ – rekao je Stanković.
Adem, a po krštenju Adam, postao je javnosti poznat i ranije zbog toga što je brinuo o jedinom srpskom detetu u Prizrenu. Uz devojčicu Milicu i njenu majku Evicu kao zaštitnik išao je u poštu, crkvu, prodavnicu…
Devojčica i njena majka živele su same u Prizrenu. Bez rodbine i bez prijatelja, okružene podozrenjem i nenaklonošću komšija i sugrađana Albanaca. Da nije dobrog i plemenitog dede Adema nikada ne bi ni izašle iz svog stana… A deda Adem, otkako se Milica rodila u gradu u kome te 2005. više nije bilo Srba, sa drugog kraja grada pešačio bi najmanje dvadeset minuta da dođe do svoje mezimice, šeste pored svojih petoro unučadi.
Iako su mu stizale pretnje sa raznih strana od Albanaca, deda Adem o tome nije želeo da govori. Kaže da je to njegova stvar i da je samo želeo da zaštiti bespomoćnu ženu i njenu devojčicu.
Deda Adem bi devojčicu i njenu majku uvek o praznicima pratio do manastira Svetih arhangela udaljenog nekoliko kilometara od grada, ali i crkve svetog Đorđa u samom centru Prizrena, na službe i liturgije, i strpljivo čekao ispred svetinja. A, na svetog Iliju 2008. godine rešio je da se krsti i da primi pravoslavnu veru. A na krštenju, kada je umesto dotadašnjeg imena Adem, uzeo ime Adam, svom omiljenom drugu kuma je bila, ko bi drugi, do usvojena unuka Milica.
Kurir, Novosti
