Nebojša Glogovac ostaće upamćen kao jedna od retkih ličnosti sa javne scene Srbije koja se nije ustezala da ukaže na mnoge pojave koje degradiraju današnje društvo. U svom iskrenom intervjuu za bosanskohercegovački magazin “Dani” glumac Nebojša Glogovac, najavljujući predstavu “Hamlet” u kojoj je igrao glavnog junaka u JDP-u, odgovarao je na pitanja novinarke Tamare Nikčević i osvrnuo se na kulturni, moralni, materijalni sunovrat današnjeg društa. Pritom je napravio naizgled nespojivu paralelu između Šekspira i današnjih popularnih estradnih zvezda koje su, kakoje tvrdio, na veliku žalost Šekspir današnjice.
“Imali smo neverovatnu sreću da do nas, nakon toliko vremena, stigne ta genijalna Šekspirova drama. Baš tako će, pretpostavljam, za sto i kusur godina generacije imati sreću da do njih, umesto svirke nekog talentovanog klinca koji na klaviru danas razvaljuje Rahmanjinova, dođe Ceca. Jer Ceca je Šekspir današnjice.”
Na novinarsku konstataciju da takvo poređenje deluje deprimirajuće, Glogovac je objasnio:
“Ne, nije deprimirajuće… To je realnost: gomilanje slika koje su proteklih decenija dominantno eksploatisane. Kako od medija, tako od države i političara. Ceca je simbol vremena, junak našeg doba. Ona je srpska majka, ej!”
Šta to znači?
“Ne znam. Samo znam da je ta ginekologija veoma interesantna. Možda je tu bilo i nekog masovnog silovanja, a, pa otud ‘srpska majka’? Ili je reč o nečemu drugom? Ko to zna?! Ipak, ponavljam: ta osoba je tek posledica višedecenijskog, konstantnog bombardovanja društva trešom, neukusom, nemoralom. Istovremeno, reč je o očitoj nezainteresovanosti svake vlasti da promoviše krupne i ozbiljne sadržaje. Zašto? Verovatno zato što znaju da je čoveku koji živi u ovakvim sistemima, posle teškog i napornog dana, lakše da kada se vrati kući, pusti neku cajku, što bi rekli Hrvati, nego da sluša Betovena… Možete li u bilo kojoj od država tzv. regiona da zamislite bogatog doktora nauka, inženjera, naučnika, umetnika? Možete li?! Pokažite mi čoveka koji je crkao učeći, koji u malom prstu ima sve znanje ovog sveta, a koji od svoje plate ovde može da živi životom dostojnim čoveka. Pa, nema ga! Nema takvog.”
“Ljudi sa znanjem i talentom ovde uglavnom nemaju kinte. Umesto da se bave svojim poslom, doktori nauka sa diplomama koje nisu kupljene ili ukradene danas rade kao kondukteri, kao taksisti, prodavci… Ili popravljaju televizore. Kapital se sliva na drugu stranu.
Po tome gde i kome novac ide, lako možete zaključiti u kakvom društvu živimo, za koje se vrednosti zalažemo, šta se ceni. A ceni se Dara Bubamara, jebiga! Ona napuni koju god hoće halu kad god poželi. I puna je love! Verovatno ima i neke dodatne aktivnosti, ali, bože moj. Ovo je svet silikonskih sisa i dupeta. U njemu je Dara Bubamara zakon, ne ja.”
U drugom intervjuu za TV prilog Pressa, Glogovac je istakao i šta je potrebno našem društvu da bi se povratio iz takvom sunovrata:
“Nama je, da bismo pokrenuli dešavanja u bilo kom smeru, potrebna jedna ozbiljna revolucija na svim nivoima. A kako da napravimo revoluciju kada sedimo najmanje pet ili šest časova dnevno pred televizorom i gledamo zaglupljujuće serije i rijalitije? Od tolike televizije nema se vremena za revolucije i promene. Kod nas se svakih 40 ili 50 godina, nekada i češće, smjenjuju pobednici, ideologije i orijentacije. Od tolikog haosa, nema zdravog toka misli ni razvoja društva, pa je ljudime teško da izgrade stav, da imaju mišljenje.”
Magazin Dani, Pres
