Radoje Raša Stanojlović na dva hektara svoje svoje zemlje napravio je čitav kompleks minijaturnog sela, koji je nazvao Rašino selo. Ovaj američki biznismen, poreklom iz sela Rudovci, uložio je veliku sumu novca u ovaj projekat kako bi zaustavio propast srpskog sela.
Stanojlović je planirao da u Rašinom selu budu održavane kulturne manifestacije, da ono bude mesto gde će predstavnici države dovoditi goste iz inostranstva, a da Srbi imaju gde da odu na vikend i za to vreme žive kao u selu iz prošlog veka. Idejni tvorac sela kaže da je dao sve od sebe i da bi u Americi zasigurno uspeo da je radio sve kao u Srbiji.
Rašino selo je pravi mali seoski raj iz 18 i 19. veka. U njemu su male kućice- vajati, kačare, mlekari. U selu postoje biblioteka, kafana, restoran, hotel sa šest apartmana i teretanom. Celim kompleksom šetaju “svilene” koke, patke, guske, ćurke, mačke. U seocetu je i vodenica, gde svaki gost koji želi sam može samleti žito za svoj hleb.
– U selu je i pekara, u kojoj moj gost svoj hleb sam može i ispeći. Posetioci mogu da pomuzu kozu, sami da naprave sir, održavaju baštu. Mogu jahati konje, a njihova deca ponije ili se igrati sa magarcima. Životinje stanuju u prvom balkanskom hotelu za konje, tu na imanju.
Za mališane postoji mali toranj sa drvenim stepeništem koje se spušta u dubinu prastare bačve. Za one starije tu je toranj “Himalaji”, na čijem vrhu, na 15 metara, postoji sto za zaljubljene.
U selu postoji amfiteatar, ali i letnja scena na otvorenom, za manifestacije, objašnjava Stanojlović koji na svako pitanje o uloženoj sumi u sve to samo odmahuje rukom.
U seocetu postoji i zatvor u kome svako može zamišljati koga želi, ali postoji i kovačnica na otvorenom, pa bi posetioci mogli da nauče kako su radili srpski kovači pre vek ili dva. U kompleksu Rašinog sela i je i jezerce.
Raša Stanojlović selo je zamislio kao spoj seoskog turizma i odmora, i edukacije o seoskoj arhitekturi, kulturi, zdravoj hrani, umetnosti.
Stanojlovićev cilj je, kako kaže, prvenstveno očuvanje srpskog sela, pa je, bar onih šest meseci kada je u Srbiji, organizovao sajmove starih zanata, koncerte na otvorenom, izložbe slika.
Selo su u tim periodima posećivali turisti iz Evrope, ali i Japana, Kine, Amerike. Ipak, kada Raša ode nazad u južnu Kaliforniju gde živi, selo zamre.
– Godine sam, od 2007., potrošio pozivajući čelne ljude više vlada da se pozabavimo šansama da oživimo seoski turizam, jer imamo šta da ponudimo. Zalud! Ponavljao sam da će nam deca zaboraviti sela, ko su nam preci, da već sada mnoga jedva da znaju da opišu kravu. Opet zalud! Mislio sam da će ljude više interesovati ovakav odmor u selu, ali mnoge više zanima dobro pečenje u kafani sa pevačicom.
Takođe, godinama sam zalud tražio domaćina Rašinog sela, nekoga ko bi ovo vodio kada nisam tu, pomalo će razočarano tvorac neobične ideje.
U Turističkoj organizaciji Lazarevac kažu da je Rašino selo počinjalo da radi, pa prestajalo.
– Nama bi značilo da Rašino selo zaživi jer bi to bilo mesto koje bismo mogli da preporučujemo gostima Lazarevca, posebno stranim. Tu smo da podržimo ovu ideju i promovišemo je, ali objekat mora kontinuirano da radi, cele godine – objašnjava Snežana Gajić, direktorka Turističke organizacije Lazarevac.
Stanojlović kaže da je odlučan da istraje jer smatra da radi nešto dobro, “nešto za dobrobit naše kulture, naše tradicije, zemlje koja je u teškoj ekonomskoj krizi”.
