Стварне животне лекције и духовне поуке које се могу применити у практичном животу и које нам врло брзо могу донети видљиве резултате!
Мудрост Исуса Христа је стварна, применљива и узвишена. Његов пример је надахњујући свима који теже духовним сферама.
Издвојили смо 12 снажних поука Исуса Христа:
1. Бити велик значи служити
“Знате да они које се сматра владарима господаре народима и великаши их држе под својом влашћу. А међу вама нека не буде тако! Него ко год хоће бити велик међу вама, нека вам буде слуга, и ко год хоће бити први међу вама, нека буде роб свима! Јер ни Син човечји није дошао да му служе, него да служи и да свој живот даде као откупнину за многе.”
Ово је тајна великог вођства. Вођство није ствар владања већ служења других. Кад дајете другима, у вашем животу никада неће недостајати онога што је добро.
2. За бригу постоји лек
“Погледајте птице небеске, јер оне не сију нити жању нити скупљају у житнице, а ипак их ваш Отац небески храни. Зар нисте ви вреднији од њих? Ко од вас може забринутошћу својом имало продужити свој животни век? И за одећу, зашто сте забринути? Посматрајте љиљане у пољу, како расту! Не муче се нити преду, али кажем вам да ни Саломон у свој слави својој није био одевен као један од њих. А ако Бог тако облачи биље пољско, које данас јест, а сутра се у пећ баца, неће ли још пре вас, маловерни? Зато немојте бити забринути и говорити: “Шта ћемо јести?” или “Шта ћемо пити?” или “Шта ћемо обући?” Јер свим тим заокупљени су незнабошци. А Отац ваш небески зна да вам је све то потребно.”
Радосно је живети безбрижни живот. Тескоба је убица. И стога, суочите се са сваким даном, знајући да ако може постојати тако диван и величанствен свет, нема разлога за бригу. Погледајте само природу око себе и закључите сами.
3. Љубав све побеђује
“Учитељу, која је највећа заповед у Мојсијевом закону?”
“Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом и свом памети својом!”
“То је прва и највећа заповед.”
“Друга, једнако важна, гласи: “Љуби ближњег свог као самог себе!”
“Све друге заповеди и сви захтеви пророка произлазе из тих двеју заповеди.”
Такође…
“Ако те ко присили једнан километар, пођи с њим два. Ко од тебе шта заиште, подај му! И не окрени се од онога који хоће да му позајмиш.”
“Чули сте да је речено: Љуби свога ближњег, а мрзи непријатеља. А ја вам кажем: Љубите непријатеље, молите за оне који вас прогоне да будете синови свога Оца који је на небесима, јер он даје да сунце његово излази над злима и добрима и да киша пада праведницима и неправедницима. Јер ако љубите оне који вас љубе, каква ли вам плаћа? Зар то исто не чине и цариници? И ако поздрављате само браћу, што нарочито чините? Зар то исто не чине и погани?”
“Будите дакле савршени као што је савршен Отац ваш небески!”
Што се тиче љубави, понуђене су три смернице: Љуби Бога. Љуби ближњега свога. Љуби своје непријатеље.
Први корак напред за развој ове љубави у нашем животу је научити како се молити. Молитва је дељење свог срца с неким ко је већи од нас, прихваћање Његова ауторитета и препознавање Његове љубави према нама и свим осталим живим бићима.
4. Следите златно правило
“Све, дакле, што желите да људи вама чине, чините и ви њима. То је, заиста, Закон и Пророци.”
Запитајте се шта желите да људи учине за вас, а затим преузмите иницијативу и учините ви то за њих. Који диван принцип. Само учините оно што желите да буде учињено. Често се добро дело неће вратити од онога коме сте га учинили, али вратит ће се из неког кутка овог чудесног свемира у којем живимо.
5. Тражите оно што вам треба
“И ја вама кажем: Иштите и даће вам се! Тражите и наћи ћете! Куцајте и отвориће вам се! Заиста, ко год иште, прима; и ко тражи, налази; и оному ко куца, отвориће се.”
Немојте се цењкати с Богом. Будите директни. Питајте за оно што вам је потребно. Ово није игра мачка и миша, или скривача, Усудите се да питате. Моћ се налази у постављању питања. Не кажемо да требате Богу тражите поклоне за празник, али питајте тражите које су битне, очекујте да чујете одговор и будите спремни да га га прихватите. Кад нас деца нешто питају, ми као родитељи не можемо одолети, а да се не потрудимо и дамо им најбоље што им можемо понудити, зар не?
6. Не судите
“Не судите да не будете суђени! Јер судом којим судите бићете суђени. И мером којом мерите мериће вам се. Што гледаш трун у оку брата свога, а брвна у оку своме не опажаш? Или како можеш рећи брату свом: “Дај да ти извадим трун из ока”, а ето брвна у оку твом? Лицемере, извади најпре брвно из ока свога па ћеш онда добро видети да извадиш трун из ока братова!”
“Не дајте светиње псима! Нити бисере своје не бацајте пред свиње да га не погазе ногама па се окрену и растргају вас.”
Немојте кривити људе, скакати на њихове неуспехе и критиковати им мане – осим ако, наравно, не желите исти третман. Тај дух има својство бумеранга. Тако је лако видети мрљу на лицу сво комшије и бити несвестан ружне гримасе на свом. Имате ли храбрости рећи, “Допусти ми да ти очистим лице”, када је ваше властито лице искривљено презиром? Уколико судимо другима имамо синдром “свете” болести “Ја сам светији од тебе.” Када у некога упирете кажипрстом, сетите се да су остала три прста усмерена према вама. Одуприте се таквом менталитету.
7. Држите реч
“Ваша реч нека буде: “Да, да, – не, не!” Што је више од тога, од Злога је.”
Када манипулишете речима да би било по вашем, то није добро. Ако можете рећи да – реците да. Ако то не можете – онда реците не. Немојте лагати кад знате да не можете учинити оно што сте обећали. Реч “не” може бити ваш највећи ослобађајући пријатељ, ако је користите мудро. Не можете учинити све. А ако кажете “да” побрините се да учините оно што сте рекли – чак и ако је то незгодно. То гради дубину карактера у вашем бићу и поверење оних око вас.
8. Дајте у тајности
“Ти, напротив, када дајеш милостињу – нека ти не зна левица шта чини десница, да твоја милостиња буде у тајности.”
Када некоме помажете, не размишљајте о томе како то изгледа. Учините то тихо и у тајности. Немојте “на сва звона” о својој милостивости. Научите уметност давања у тајности.
9. Опростите
“Доиста, ако ви опростите људима њихове преступе, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ви не опростите људима, ни Отац ваш неће опростити вама.”
У молитви постоји веза између онога што Бог чини и што ви радите. Не можете добити опрост од Бога, на пример, без да ви такође опростите другима. Ако одбијете да учините свој део, ускраћујете себи и онај с Божје стране.
Опростити другима је ослобођење од ланаца неопростивости. “Опрости” је понекад најтежа реч, али кад је једном кажете, ослобођени сте. Немојте чекати да се други извину вама. Ви водите и будите први који ће понудити руку опроштаја. Ту се не ради о томе ко је у крив, а ко у праву, већ о животу испуњеном слободом.
10. Говорите Божје речи
“Добар човек из ризнице добре вади добро, а зао човек из ризнице зле вади зло. А кажем вам: за сваку безразложну реч коју људи кажу даће рачун на Дан судњи. Доиста, твоје ће те речи оправдати и твоје ће те речи осудити.”
Свака немарно изговорена реч ће се вам се вратити. Речи су снажне; узмите их за озбиљно. Речи могу бити ваш спас, али такође и ваша пропаст. Смрт и живот су у моћи језика, тако да речи користите мудро.
Анализирајте речи које остављају ваше усне. Јесу ли оне позитивне? Или су пуне негативности и осуда? То је озбиљна ствар па обратите поажњу на овај савет. Ту лежи разлика између спасења и проклетства овде на земљи, а камоли у целој вечности.
11. Ништа није немогуће, ако имаш веру
“Због ваше маловерности. Заиста, кажем вам, ако имате вере колико је зрно бибера те кажете овој гори: “Премјести се одавде онамо!”, премјестит ће се и ништа вам неће бити немогуће.”
Кад бисте имали трачак вере, могли бисте померати планине. Вера је мала реч, али моћна. Вера је поверење у некога већег од себе, поверење у способности које су смештене у вама, те поверење да са сваким кораком напред проналазите свој пут према својим сновима и циљевима. Уз још мрвицу постојаности можете само изаћи као победник.
12. Користите или изгубите
“Заиста, као кад оно човек, полазећи на пут, дозва слуге и даде им свој иметак. Једному даде пет талената, другому два, а трећему један – свакому по његовој способности. И отпутова.
Онај који је примио пет талената одмах оде, употреби их и стекне других пет. Исто тако и онај са два стекне друга два. Онај, напротив, који је примио један оде, откопа земљу и сакри новац господарев.
Након дуго времена дође господар тих слугу и затражи од њих рачун. Приступи му онај што је примио пет талената и донесе других пет говорећи: “Господару! Пет си ми талената предао. Ево, других сам пет талената стекао!” Рече му господар: “Ваљаш, слуго добри и верни! У маломе си био веран, над многим ћу те поставити! Уђи у радост господара свога!”
Приступи и онај са два талента те рече: “Господару! Два си ми талента предао. Ево, друга сам два талента стекао!” Рече му господар: “Ваљаш, слуго добри и верни! У маломе си био веран, над многим ћу те поставити! Уђи у радост господара свога.”
А приступи и онај који је примио један талент те рече: “Господару! Знадох те: човек си строг, жањеш где ниси сејао и купîш где ниси вијао. Побојах се стога, одох и сакрих талент твој у земљу. Ево ти твоје!” А господар му рече: “Слуго зли и лењи! Знао си да жањем где нисам сијао и купîм где нисам вијао! Требало је дакле да уложиш мој новац код новчара и ја бих по повратку извадио своје с добитком. “Узмите стога од њега таленат и подајте оному који их има десет. Заиста, оному који има још ће се дати, нека има у изобиљу, а од онога који нема одузет ће се и оно што има.”
То је попут имућног човека који одлази на дужи пут. Он је позвао своје слуге и делегирао им одговорности. Једном је дао пет хиљада долара, другом две хиљаде, трећем хиљаду, зависно од њихових способности. Затим је отишао.
Први слуга је одмах отишао на посао и удвостручио улагање. Други је учинио исто. Али, човек с једном хиљадом је ископао рупу и пажљиво покопа господарев новац. Након дугог избивања, господар тих трију службеника се вратио. Онај коме је дао пет хиљда долара му је показао како је удвостручио своју инвестицију. Господар га је похвалио и учинио својим партнером. Исто је учинио и с другим слугом.
Слуга којем је дао хиљаду долара је рекао: Господару, бојао сам се да би вас могао разочарати па сам пронашао добро место за сакривање и осигурао новац. Овде је, сигурно до последњег цента.”
Господар га је укорио и рекао: “Криминално је бити толико опрезан. Ако си знао да ја тражим најбоље, зашто ниси учинио барем најмањи труд? Могао си барем орочити новац на банци па бих добио неку малу добит. Ту хиљаду дај моме првом слуги који је највише ризиковао.”
Свако од нас је обдарен одређеним даром или природним талентом који захтева кориштење. Ако не успете искористити онда ћете га изгубити.
Што год да радите, немојте се поредити с некима који изгледају као да су добили хрпу талената. Користите онај који ви имате и развијајте га. Он представља вашу личну снагу, а попут мишића, најбољи начин за развој снаге у вашем животу је тако да га користите.
И стога, у свакој прилици га користите – и на тај начин га никада нећете изгубити.
