Завршена је прва онлине конференција са интерактивном ЕXPО зоном у организацији Адрјиа Медија Групе, под слоганом Нова ера пољопривреде.
Пољопривредно-прехрамбена индустрија је наше национално благо за чији је раст неопходно улагање у модернизацију, сматрају панелисти прве конференције у Србији са интерактивном Еxpо Зоном
Србија нема ни море, ни нафту, ни злата колико жели, али зато има плодно земљиште и здраву храну.
То је национално богатство које Србију издваја као самоодрживу земљу, рекао је Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, отварајући прву онлајн конференцију “Адрија медија групе” под називом “Нова ера пољопривреде”.
Учесници ове пионирске конференције, током које је организована и прва интерактивна Еxпо Зона у Србији, у три панела су истакли стратегије, потенцијале и пројекте којима се скицира пут модерног развоја домаћег аграра.
– Ми, као министарство, сањамо велике снове за српску пољопривреду, а колико она има потенцијала, показала је пандемија вируса корона. Када дође до проблема, најбитнија је храна. Иако не можемо да се похвалимо морем, немамо танкере нафте, а ни злата колико бисмо желели, ми обилујемо плодним земљиштем и здравом храном. То је наше благо и наш најбољи бренд – истакао је министар Недимовић на првом панелу посвећеном безбедности хране, одрживости и даљем развоју од 2020.
Он је додао и да Србија спада у ретке које су, када је у питању храна, самоодрживе.
Три правца развоја
– Поред традиције и климе, веома битан фактор је тржиште. А ми смо у време кризе доказали да, осим што поседујемо сасвим довољно хране за наше грађане, бележимо суфицит, те смо део робе и извозили. Обезбеђивање извоза јабука за Индију током ванредног стања најбољи је пример за то – рекао је Недимовић.
Подсетио је да Србија пољопривредне производе највише пласира у земљама у окружењу и ЕУ, али да се с повећањем тражње повећава и тржиште.
– Циљ нам је да увежемо пољопривреду, прехрамбену индустрију и производњу, јер је поред улагања у производњу битно и разрађено тржиште. Ако немате коме да продате производе, сами ћете угушити себе – објаснио је Недимовић и истакао да ће главне активности министарства које води у наредном периоду бити усмерене на комасацију, односно укрупњавање пољопривредних поседа испод Саве и Дунава, изградњу система за наводњавање, за шта је намењено 70 милиона евра, као и давање субвенција произвођачима за куповину најсавременије пољопривредне опреме.
Да су пољопривредно-прехрамбени сектор, као и развој руралних области, веома битни за опстанак и напредак земље, поготово у условима претећих економских криза, указао је Милош Миловановић, координатор пројеката ФАО и ЕБРД у Србији.
– Пољопривреда у овим областима представља кичму развоја, а кључ успеха лежи у улагању у привреду и партнерство државног и приватног сектора – рекао је Миловановић, који сматра да морамо да научимо како да пласирамо иновативни производ.
Криза је прилика
Синиша Митровић, саветник председника за циркуларну економију у Привредној комори Србије, навео је да је Србија показала велику кондицију и дала добар одговор на пандемију.
– Стратешка предност Србије је пољопривреда, која није посустала у доба короне, што је добро јер се, према нашим предвиђањима, очекује стална смена здравствене и привредне кризе. Криза је добра прилика која се не сме пропустити, а важно је да се усмеримо на измену алгоритама производње и потрошње. Битно је окренути се екосистемима, који су важни за производњу хране, али и за одрживост читаве заједнице – закључио је он.
Квалитет на првом месту
Др Владимир Миклич, руководилац Одељења за сунцокрет Института за ратарство и повртарство, истакао је да пажња произвођача мора бити окренута квалитету робе. – Морамо подизати квалитет, а не принос. Институт се залаже за откуп по квалитету робе јер ми смо показали квантитет, али не баш увек и најбољи квалитет. Прерађивачка индустрија треба сву снагу да усмери ка квалитету, а у томе ће нам помоћи изузетни стручњаци које поседујемо – навео је представник института од националног значаја за Републику Србију.
Млади се враћају аграру
Значај младих произвођача у Србији је велики, те су они препознати и за националне мере помоћи и субвенција, као и посебних ИПАРД фондова, закључили су учесници другог панела конференције.
– Млади у пољопривреди су добродошли, представљају нашу нову категорију и заузимају посебно место. У току пандемије из ИПАРД фондова су нам одобрене мере које подразумевају да се за реализоване инвестиције, услед штете и непогоде, може добити и до 75 одсто повраћаја уложеног новца. Младима се ово допало, спремнији су на ризик и радо бирају овај програм – навела је Јасмина Миљковић, начелник Одељења за рурални развој у Министарству пољопривреде.
Дигитализација, иновације и географско порекло
Будућност је у функционалној храни
Развој хране будућности, екоиновативни приступи, смањивање јаза између науке и имплементације, футуристичка технологија и едукација људи су главни потенцијали развоја српског аграра у наредним годинама, поручили су учесници трећег панела из Министарства пољопривреде, са Технолошког факултета и из компанија “Ал Дахра Србија” и “Агродрон”.
Они су се сложили да људи све више брину о здравој исхрани и уносу калорија, тако да је будућност наше индустрије управо у функционалној храни.
– Ми такву храну већ производимо. То је храна која у себи садржи функционалне додатке које нашем организму потпомажу у даљем регулисању. Када се таква храна конзумира, она превентивно делује на организам и јача га. То су све производи природног порекла. Пошто Србија ту храну већ производи, постоји потенцијал да такву храну и извозимо – поручила је др Александра Цветановић, научни сарадник на Катедри за биотехнологију и фармацеутско инжењерство Технолошког факултета у Новом Саду.
Конференција се организује у оквиру пројекта “Нова ера пољопривреде” који је подржан од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Извор: Курир, Милица Вујовић
