Viševekovna je praksa da se pale sveće kada se poseti Božji hram.
Sveće i kandila palimo u slavu Gospoda, Presvete Bogorodice i Svetitelja, moleći se za zdravlje živih ili večni pokoj preminulih. Svetlost pri molitvi, u crkvi ili kod kuće, simbol je samoga Božanstva.
Sveće palimo za zdravlje i dug život svojih najbližih, ali i za večni pokoj i mir naših umrlih.
U svakom hramu postoje prodavničice u kojim, pored brojanica, crkvenih časopisa i knjiga, ikona, možete kupiti i sveće. Što veću sveću izaberete, to je njena cena veća, mada nismo baš sigurni da Bog pravi razlike između malih i velikih sveća.
Jedini hram u Srbiji koji ima drugačiju praksu kada je kupovina sveća u pitanju je Hram Svetog Save. Iako postoje prodavničice u kojima možete nabaviti svakave religijske sitnice, u njima ne možete naći sveće. One se nalaze u posebnom delu iznad kojeg stoji natpis da se sveće ne kupuju, već svako može da ostavi prilog shodno svojim mogućnostima.
Tako ispada da je Hram Svetog Save jedinstvena bogomolja u Srbiji koja se pridržava ovog pravila koje smo načli u knjizi “Praktična veronauka”:
Ali neka niko ne pomisli da je paljenje sveća ( i to u velikim kiličinama), neka obaveza ili prinuda, te ako nismo u stanju da kupimo i upalimo ih onda izbegavamo u crkvu da idemo.
To je već zamka nečastivosti, da nas preko našeg siromaštva i nemaštine udalji od bogosluženja. Ako nemamo novac za sveće, prinesimo Bogu naše čisto srce kao najmiomirniju voštanicu, i naše tople molitve, koje će Bogu biti ugodne i bez sveća. Sveće nisu suština, one su samo simbol onoga što se u nama dogadja.”
Nadamo se da će se uskoro i ostala sveta mesta ugledati na Hram, te sveće neće morati da se kupuju po određenim cenama.
