Пелет је сваким даном све траженији, иако цене вртоглаво скачу. Тренутно га нема, јер су произвођачи унапред распродали све. Раде Вујић из Ситнеша код Српца обезбедио је за себе и своју породицу квалитетно и јефтино грејање на пелет. Наиме, Раде је усавршио производњу пелета од амброзије, што је јединствен случај тог краја.
Просторије његове породичне куће стално су топле, јер пећ не гаси нити штеди на енергенту. Трошкови Вујићевог грејања су мизерни, поготово у поређењу са дрветом, угљем, струјом или класичним пелетом од дрвета који зимус кошта просечно 30.000 динара по тони.
– Пелет од амброзије којег производим помоћу постројења које сам осмислио и направио, кошта око 1.800 динара по тони. То је цена струје и ништа више. Амброзије, биљке коју сви настоје искоренити али у томе не успевају, овде има на све стране. Дакле, сировина за моју пећ расте испод прозора по целом пољу, на све стране је има па зато нема разлога за бригу, бар из моје перспективе – објашњава овај вредни Српчанин, познат по свакојаким иновацијама и оригиналним идејама.
Ипак, о пелету из његове властите производње прочуло се у целом крају. Рада многи знатижељно запиткују у неверици, сумњичаво слушајући његову причу о импровизованом постројењу и својеручној технологији, пише “Блиц”.
– Требало ми је годину до две да осмислим ову, по изгледу, скромну али по учинку вредну линију за производњу пелета. То је такозвана кућна радиност, све је направљено по властитим замислима и консултација. Није то баш ишло лако, увек је било мањих проблема, понешто није радило како треба, заглављивала се сировинска маса, везиво није функционисало и тако редом. Био сам упоран, нисам одустајао и тако сам, у право време усавршио своју производну линију у шупи, где по потреби сам себи направим довољне количине пелета – прича Вујић показујући пуне пластичне корпе пелета и буради са амброзијом. Реч је о млевеној смеси семена, лишћа и стабљике амброзије.
– Део сам обезбедио током филтирања соје, одвајањем амброзије од ове уљарице. Остало сам лако обезбедио јер амброзија незаустављиво расте, држава се деценијама бори да искорени ову штетну биљку али, на моју срећу, у томе не успева – појашњава Вујић.
Подсећа да је проблем везива такође решио на јединствен начин.
– У индустријској производњи користи се лепило као везиво, али исту функцију има и јефтиније бело брашно па чак и мекиње, отпад који настаје током млевења пшенице. Када се угреје, брашно добије и лепљива својства – закључио је овај србачки иноватор износећи своје рецепте јефтиног грејања.
Напомиње да после сагоревања остаје мало више пепела него коришћењем пелета од дрвета али то, каже, не представља проблем. Пошто законом није допуштено сијање амброзије, објашњава Вујић, он очекује стимулацију државе за своје активности и коришћење ове биљке у производњи пелета.
– Корист од моје иновације је вишеструка, интерес осим мене имају моје комшије и држава која је одговорна за сузбијање амброзије. Када бих био стимулисан, озбиљније бих се посветио том послу, а све њиве, шуме и ливада, посебно запуштене парцеле у Ситнешима и целој србачкој општини биле би очишћене од амброзије – сматра Вујић, који се, такође бави механиком, пољопривредом и сточарством.
Више произвођача из суседне БиХ усвојило је производњу еко-пелета од угља. Додају како овај, потпуно нови енергент, у односу на дрвени пелет, има неколико предности, до 20 одсто вишу енергетску вредност те до 30 одсто нижу цену.
При сагоревању задовољава све еколошке стандарде, тако да га извозе и у државе ЕУ. Садржај сумпора у овом пелету изузетно је низак, а пепео који остаје препоручује се за коришћење у агрокултури с обзиром на то да служи као додатна прехрана биљака и побољшивач квалитета тла.
Блиц, dijaspora.news
