На једном од висова планине Јелице налази се други по важности (после Ниша) ранохришћански центар у Србији. На овом месту, одакле се пружа прелепи поглед на долину Западне Мораве, Чачак, рудничке планине и драгачевски крај.
На јеличком вису и простору од 22 хектара било је подигнуто чак пет храмова, уз низ световних грађевина, кућа магацина и радионица. Пет цркава, четири зидане гробнице, стотину појединачних гробова и остаци војне и народне архитектуре сведоче не само о ромејској, већ и о германској популацији.
Међутим, само порекло првих становника сеже у давну, давну прошлост… у време старијег гвозденог доба, тј. 7. и 8. век п. н. е.
Подигле су га Синге у свом ширењу ка Сави и Дунаву. Затим су га наследили Римљани и Византијци. У време Јустинијана И највише се градило на Градини. На основу остатака препознају се стамбене зграде чији зидови су досезали и до 2, 7 метара. Бедеме града су ојачавале куле, а у град се улазило кроз најмање две капије. Али, оно по чему се највише издваја су свакако цркве, којих је било врло много, па се о Градини на Јелици може говорити као о једном од првих епископских центара на нашим просторима.
Натпис на латинском указује да једна базилика потиче с краја 4. или из прве половине 5. века, а неопходно је истаћи и постојање крстионице у једној од базилика. Тако се наговештава да је град непознатог имена могао бити седиште епископије.
У 6. веку град је имао војну, руралну, сакралну и цивилну функцију и за време владе цара Јустинијана био центар свог региона, можда у већој мери него што је Чачак данас. Крајем 6. или почетком 7. века град је спаљен у силовитом пожару који је, вероватно, последица аварских напада.
Занимљиво је да је после кратког времена спаљени град поново насељен. Нова популација, која је углавном користила грнчарију израђену на начин типичан за Словене, боравила је у њему приближно до преласка из 8. у 9. век и најдаље почетком 9. века у њему се прекида живот – каже професор др Михаило Милинковић, који већ скоро 30 година води истраживања на овом локалитету.
Погледајте задивљујуће и очаравајуће призоре Градине у следећем видеу
Прва позната интересовања за остатке на путу Чачак – Драгачево потичу из 1843. године, а две године касније обишао их је др Јанко Шафарик и сачинио мањи извештај. Још увек није претворен у археолошки парк и већи део налази се под шумом, па га је теже и истражити и посетити.
Извор: Српска историја
